Evo šta me zanima: da li je sin ratnog zločinca takođe ratni zločinac? Zdrava pamet kaže, naravno, da nije. Ali, koga briga šta zdrava pamet kaže. Mislim, koga briga u Srbiji. Jer, evo, sin navodno nemoralne majke mora takođe biti nemoralan. Tako kaže, daleko od zdrave, radikalska pamet. Po istoj toj, radikalskoj, pameti – sin ratnog zločinca ne može a da ne bude zločinac. Možda radikali veruju da je to stvar vaspitanja – nemoralna majka može podići samo nemoralnog sina, a zločinac će uvek i neminovno da odgaji zločinca.

Što bi značilo da broj zločinaca u Srbiji može samo da raste sve dok jednom ne ostanu samo zločinci: to je radikalska vizija budućnosti Srbije. Kada je onomad mlađi reditelj opsovao na javnom mestu starijeg reditelja možda je to bilo baš zbog majke. Taj mlađi čuo je od svojih radikalskih drugara kakva je bila majka ovog starijeg, pa radikalski zaključio da sin svakako ne može biti bolji od majke nego samo gori, i zbog toga mu prišao i opsovao ga. Možda ga je opsovao baš onako kako se u Srbiji inače psuje – sve po spisku, počevši od majke.

Sin je, zna čitalac, reditelj Goran Marković. Majka je, zna i to, glumica Olivera Marković. Iz radikalske glave izašla je gnusoba – majka se za vreme 2. svetskog rata ponašala nemoralno. A njen sin sada – takođe. Nemoralnost sina ogleda se u javnom suprotstavljanju tekućim vlastima u Srbiji. Genealogija je kristalno jasna – od majke ka sinu. To jest, od takve majke ne može ni biti ništa........

© Peščanik