Evo šta me zanima: da li je sin ratnog zločinca takođe ratni zločinac? Zdrava pamet kaže, naravno, da nije. Ali, koga briga šta zdrava pamet kaže. Mislim, koga briga u Srbiji. Jer, evo, sin navodno nemoralne majke mora takođe biti nemoralan. Tako kaže, daleko od zdrave, radikalska pamet. Po istoj toj, radikalskoj, pameti – sin ratnog zločinca ne može a da ne bude zločinac. Možda radikali veruju da je to stvar vaspitanja – nemoralna majka može podići samo nemoralnog sina, a zločinac će uvek i neminovno da odgaji zločinca.

Što bi značilo da broj zločinaca u Srbiji može samo da raste sve dok jednom ne ostanu samo zločinci: to je radikalska vizija budućnosti Srbije. Kada je onomad mlađi reditelj opsovao na javnom mestu starijeg reditelja možda je to bilo baš zbog majke. Taj mlađi čuo je od svojih radikalskih drugara kakva je bila majka ovog starijeg, pa radikalski zaključio da sin svakako ne može biti bolji od majke nego samo gori, i zbog toga mu prišao i opsovao ga. Možda ga je opsovao baš onako kako se u Srbiji inače psuje – sve po spisku, počevši od majke.

Sin je, zna čitalac, reditelj Goran Marković. Majka je, zna i to, glumica Olivera Marković. Iz radikalske glave izašla je gnusoba – majka se za vreme 2. svetskog rata ponašala nemoralno. A njen sin sada – takođe. Nemoralnost sina ogleda se u javnom suprotstavljanju tekućim vlastima u Srbiji. Genealogija je kristalno jasna – od majke ka sinu. To jest, od takve majke ne može ni biti ništa drugo do protivnik režima, a režim je metonimija za državu, a država je metonimija za Srbiju, a Srbija je metonimija za Srbe, dakle od majke izdajnice može biti samo sin izdajnik Srba i Srbije.

Tako nam se eksplicitno predstavlja ova radikalska mudrost. Zdrava pamet pak kaže da pristojna osoba u Srbiji nema kud nego da bude protiv tekućih vlasti. A pristojnu osobu – od časti i integriteta, sa ispravnim moralnim kompasom – mogu da podignu samo pristojni roditelji. Ovo drugo ne važi, to je samo naličje radikalske pameti. Pristojan se može biti mimo svega. Milje u kome se odrasta može biti od pomoći ili raditi protiv toga, ali sama pristojnost je stvar svake osobe ponaosob. Ne moraju uzori i vaspitači biti samo roditelji.

Pa je l’ su to radikali glupi kada izgovaraju gadosti? Nisu, samo su zli. I računaju na našu glupost. A kad se dočepaju vlasti, onda intenzivno rade na širenju gluposti kako se ne bi preispitivale njihove gadosti. U glavi radikala pomenuta majka je samo kolateralna šteta. Meta je sin. Sin je protiv režima, treba ga diskvalifikovati, na svaki mogući način. (Setite se šta su pričali u parlamentu o Nikoli Dobroviću.) Dakle, ne stoji majka na početku, nego baš sin. Sinovljev greh nepristajanja sručio se na majku. Radikalska pamet ne kaže – s majke na sina; naprotiv – ona projektuje sina na majku.

Ali, kada bi se to tako reklo, bilo bi očigledno glupo. Pa otuda mudrovanje – od zle majke još gori sin, logično, je l’ da. Jeste, samo ako ste glupi i ako imate radikalsku glavu, na šta radikali i računaju. Besmisleno je sad govoriti koliko je majka godina imala za vreme 2. svetskog rata i na taj način je braniti. Ne treba je braniti uopšte, jer su optužbe gnusne i besmislene, treba ih ignorisati. Pozvati se sad na Selenićev roman „Timor mortis“ i argumentovati kako u tom romanu devojčica (da, devojčica), a kurva nemačkih oficira, zapravo otelovljuje – ni manje ni više – majku Srbiju, bespredmetno je.

Selenić tu zaista monstruoznu sliku „raspete devojčice“ poteže da bi opravdao kolaboracionistički režim u Srbiji u 2. svetskom ratu. Zabavno je da u pogledu na okupaciju, kolaboraciju, partizane, i socijalističko poratno razdoblje – Selenić i radikali dele mnogo toga. Zajednički im je pre svega u vremenu pred kraj Jugoslavije široko rašireni istorijski revizionizam. Selenić je u jednom kratkom vremenu imao priliku da vidi gde je to konačno stiglo i – takav je utisak – povukao se zbog toga sa svojih početnih pozicija. Ali, bilo je kasno. Tek, hvala mu makar i za tu naopaku odbranu – kurvi.

Daleko su radikali od Selenića, kakav god da je bio sam Selenić. Ne mogu oni da dobace do tih naopakih a opet na čudan način humanih elaboracija Selenića. Primitivni i vulgarni, oni ostaju pri tome da je kurva samo psovka, kao i kurvin sin. Samo što to s Goranom Markovićem i njegovom majkom nema blage veze. A opet, radikali računaju baš na primitivnost i vulgarnost svoje publike i lepe psovke gde god stignu kome god stignu. U pravu je reditelj Marković – ne treba na to odgovarati. Strašno je i pomisliti da ovde ima nekoga ko bi poverovao u radikalske gadosti.

A ako i ima, tu nema pomaći, nema te odbrane koja bi to mogla ispraviti. Nažalost, znamo da ima. To jest, da je bilo. Mi sad gledamo reprizu radikalskih kasnih osamdesetih i ranih devedesetih. Ovako kako se sad napadaju ljudi i kako se crtaju mete ne samo na leđima pojedinaca nego i čitavih grupa, tako smo počeli da mrzimo Hrvate, Bošnjake, Albance… Radikali računaju da bi sad trebalo da zamrzimo sami sebe. Kada pobunjene žitelje Novog Sada nazovu ustašama, radikali rade isto ono što rade kada govore gadosti o majci Gorana Markovića.

Šta god da je radikalima cilj, šta god misle da će postići, mi naprosto znamo da će uraditi samo jedno – onomad su rasturili Jugoslaviju, a danas će uništiti Srbiju. Osim ako ih u tome ne spreče – kurve, izdajnici, ustaše, šiptari (mora malim slovom kad je uvreda)… Ima nešto zbunjujuće u tome da nam Srbija napučena kurvama, izdajnicima, ustašama, šiptarima… izgleda lepše, pristojnije, privlačnije, zdravije, poželjnije od radikalske Srbije u kojoj žive samo „Srbi“ (mora pod navodnike jer u stvari nije jasno ko su uopšte za njih Srbi).

Peščanik.net, 24.02.2026.

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Kurve, izdajnici, ustaše, šiptari… za spas Srbije - 24/02/2026

Jevanđelje po Porfiriju - 20/02/2026

Alhemičari iz Matice - 17/02/2026

© Peščanik