U nekoliko poslednjih decenija svet je prošao kroz dramatičnu preraspodelu ekonomske aktivnosti i nešto manje dramatičnu preraspodelu političke moći. Uspon Azije, i posebno Kine, pomerio je centar ekonomskog rasta prema istočnoj i južnoj Aziji. Do 2015. godine, ukupan BDP Kine, prema Svetskim indikatorima razvoja Svetske banke (verzija iz oktobra 2025), obračunato po paritetu kupovne moći, prestigao je BDP Sjedinjenih Država. Danas Kina proizvodi oko 20 odsto globalne ponude roba i usluga, a Sjedinjene Države oko 15 odsto. (To je, uzgred rečeno, najveći udeo dve vodeće ekonomije od ranih 50-ih godina, otkad MMF i Svetska banka beleže ove podatke.) Slična pomeranja – prema istoj bazi podataka – odigrala su se i u drugim azijskim ekonomijama. Do polovine 80-ih, na Veliku Britaniju i Indiju otpadalo je oko 3 odsto globalne proizvodnje. Danas je udeo Indije 8, a Velike Britanije 2 odsto. Udeli Indonezije i Holandije pomerili su se sa približno istog nivoa oko 1980. godine (1,2 odsto globalne proizvodnje) na tri puta veći udeo za Indoneziju danas.

U najmnogoljudnijim azijskim zemljama (Indija, Kina i Indonezija) živi oko 3,1 milijarde ljudi, gotovo 40 odsto svetske populacije. Njihov ukupan udeo u svetskoj proizvodnji je oko 30 odsto. Njihov ukupan izvoz iznosi 4,6 biliona dolara (po tržišnom kursu) od ukupno 25 biliona dolara globalnog izvoza, to jest, 19 odsto (Svetski indikatori razvoja). Međutim, te tri zemlje imaju manje od 10 odsto glasova u MMF-u, gde je poslednja preraspodela glasova obavljena 2008. godine. Ako uključimo i druge........

© Peščanik