Kolumna Dragutina Matanovića o napadima blokadera na Srpsku crkvu.

Kada se veliki vladika Nikolaj Velimirović izjednačava sa Alojzijem Stepincem, generalnim vikarom Ustaške vojnice, što čini ideolog „Studentske liste“ Jovo Bakić, to više nije rasprava o veri. Reč je o dubokom preziru prema sopstvenom narodu, njegovoj istoriji i onome što ga je održalo kroz vekove.

Ovde je uočljiva ogromna razlika između kritičkog istraživanja i blokaderskih laži i falsifikovanja. Sveti Nikolaj Žički proveo je Drugi svetski rat u nemačkom zatočeništvu, uključujući i logor Dahau. A o Alojziju Stepincu je istoričar Marko Aurelije Riveli napisao knjigu „Nadbiskup genocida“.

Ali zašto bi neko ko pretenduje da predstavlja „budućnost“ Srbije uopšte želeo da čoveka koji je svetac za milione pravoslavnih srpskih vernika i jedan od najprepoznatljivijih simbola srpske duhovnosti – pretvara u predmet sumnje? U tome leži „kvaka“! Za deo ovdašnje intelektualne i političke kvazielite srpski identitet treba dekonstruisati i razobličiti. Razbiti u paramparčad!

Na tom fonu je i reditelj Kokan Mladenović, koji je ljude koji su se poklanjali Pojasu Presvete Bogorodice uporedio sa onima koji su, noseći ustaške simbole, pevali na koncertu Marka Perkovića Tompsona. Ili Nenad Čanak, koji je SPC nazvao „udruženom grupom kriminalaca“.

Ili Ivan Milenković, „filozof i novinar“, za koga su Srbi – pristalice Aleksandra Vučića – krezubi, neobrazovani i glupi. A ljude koji su čekali da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice naziva ćacijima i primitivcima. Time direktno osporava dostojanstvo i duhovnost ovih ljudi. Za blokadersko-studentske autošoviniste duhovnost je rezervisana samo za one ukalupljene u unapred propisanu šemu o modernom........

© Informer