Sve počinje i završava se na Peščaniku. I ako javni prostor, s pravom, zamislimo kao grad iz Zamjatinovog romana "Mi", u kojem nema privatnosti, jer su svi zidovi stakleni, i svako može sve da vidi, onda je Peščanik onaj detalj u knjizi, u kojem se u stanu spuštaju zastori.

Doduše, ne zbog zagrljaja i ljubavi, za koje se, u Zamjatinovom svetu, dobijaju ružičasti bonovi i dozvola (ali samo u određeno i ograničeno vreme), nego, upravo suprotno, da bi u svom, a Peščanikovom svetu, svako mogao da se odvoji od proklamovane prljavštine stvarnosti, i da bi tu stvarnost mogao na miru, među svojima, malo da objašnjava, a malo i da mrzi. Neograničeno, sve vreme. 

Takođe, Peščanik nije zamišljen kao svet koji bi ikada mogao da se otvori, da primi još nekoga u sebe. Naprotiv, on je jasno izdvojen, izolovan, gadljiv prema svemu što se ne uklapa u zadata pravila, u obrazac, u jedno te isto mišljenje, koje, od autora do autora, može da se razlikuje samo po receptu koji predlaže da bi se društvo rešilo "bolesti", ali nikako po tome kako se "bolest" zove. A zove se Aleksandar Vučić, SNS zločinački režim, diktatura, tiranija, i, iznad svega, vladavina šljama nad dominantnom, uzvišenom elitom, koja, pri tom, na Peščaniku, nije u manjini, nego je samo nasilno potisnuta, što nije stanje koje će trajati večno. Pitanje je dana, po Peščaniku, kada će Peščanik pobediti bezvrednu rulju. 

Ubeđeni u tu tezu, baš kao i u svoju nepogrešivost u zaključivanju, autori Peščanika mirno preskaču stvarnost, događaje, istraživanja, te se ne bave mogućim ishodima u zemlji Srbiji (za njih je ishod samo jedan - pobeda Peščanika i Vučićeva bar simbolična sahrana, što su, btw, želeli i Đinđiću, simbolično, zaista), nego uveliko razmišljaju o odnosu koji oni - pobednici - treba da imaju prema svima koji nisu oni, i koji su, već i samo zbog te činjenice - poraženi, gubitnici. 

I u poslednjih nekoliko dana pojavila su se, na Peščaniku, dva fenomenološki inspirativna pristupa toj pobedničkoj temi, bar onoliko koliko je inspirativna montipajtonovska istorija sveta. Što bi rekli: Always Look on the Bright Side of Life. Bar dok ne počneš da plačeš. 

Prvi je tekst Vladimira Ilića - "Kako je moj pajtaš postao naprednjačka perjanica", a drugi je napisao Dejan Ilić, i objavljen je pod naslovom: "Šta nam kaže Branko Ružić". 

Prvi je cinični prikaz bezimenog intelektualca, nekadašnjeg pajtaša, prijatelja, koji je prešao na "tamnu stranu", ali Iliću je i dalje drag, sasvim dovoljno da bi ga prikazao kao nakazu, sve braneći ga od pravovernih koji dotičnog ne poznaju dovoljno: 

"Vi ćete ga osuđivati i raspinjaćete ga u svojim komentarima. A ja ću znati da je pre gostovanja u studiju uzeo dodatni betablokator, da je posle emisije popio još jedan vazodilator, i da uvek noću, posle svojih medijskih odbrana naprednjaka, on šljema sam u stanu, da bi oterao strah i iscrpljenost".  

Pa stvarno, ako je taj neko, naprednjačka medijska perjanica, ozbiljan srčani bolesnik, napušten od svih (sam u stanu), pa još, uprkos preporuci lekara, šljema jer je iscrpljen od straha - šta drugo Ilić da radi, nego da ga žali, i objasni, na isti onaj način na koji žališ i objašnjavaš one koje prezireš, ali ti, zbog sebe, glupo da to javno saopštiš.  

I onda, umesto "Bednik jedan propali", pričaš o njegovim bolestima, strahu, usamljenosti, dok čitav tvoj ton jasno kaže - đubre je sve to i zaslužilo. 

Cinizam ubeđenog pobednika tu se, pak, ne završava, pa Ilić navodi tri razloga zbog kojih neko odluči da služi zlu i postane njegov portparol. 

Prvi razlog je korupcija i tu nema šta da se objašnjava, pitanje je samo za koliko se neko prodao.  

Drugi Ilićev razlog je škakljiviji i zove se prisila, što i samog autora tera u naučnu fantastiku, i to dosta sumanutu, goru od Akvamena, ako je to uopšte moguće. A jeste.  

Elem, jednog jadnog i nesrećnog čoveka zlikovci prisile "zato što je homoseksualac" (otkud Iliću odmah to da je homoseksualnost greh???!!!)... pa ga "nahvatali sa nekim balavcem" (Molim? "Balavac", je, valjda, novi naziv za žrtve poremećenih seksualnih predatora, pedofila !!!???).  

Takođe, prisile, drugog čoveka, zbog toga što se bavio finansijskim malverzacijama pa je sada,........

© Informer