Punih osam godina, tokom osam sezona, na platformi HBO emitovana je jedna od najboljih serija svih vremena - "Igra prestola".

Snimljena je prema knjigama Džordža R. R. Martina, konsultanta rediteljskog dvojca Dejvida Beniofa i D. B. Vajsa, velikana epske fantastike koji je u prvih nekoliko sezona pisao i scenario za po jednu epizodu. Negde u vreme kada se završilo emitovanje prve sezone, Martin je izdao petu knjigu iz ovog serijala pod nazivom "Ples sa zmajevima", koja će biti obrađena u petoj sezoni. Iako je otpočeo pisanje i naredne, šeste knjige "Vetrovi zime", Martin nikada nije uspeo da je završi, pa je serija praktično već od šeste sezone njegove verne čitaoce ostavila u nebranom grožđu.

Tako se desio fenomen da je serija, koja je u međuvremenu postala ultra popularna, pretekla literaturu i nastavila svoj život još pune tri sezone, crpeći sadržaj iz Martinovog neobjavljenog materijala, iz skica, kao i smernica koje je pisac davao rediteljima. To je još više je podiglo gledanost serije, posebno poslednje dve sezone, a njen kraj i dalje izaziva veliku kontroverzu.

Iako se priča odvija paralelno na više frontova i povezuje više kraljevskih porodica, a sa tim i mnoštvo karakternih likova u borbi za Gvozdeni presto, samo jedna od tih priča od samog starta čini okosnicu serije. U početku čak ne toliko zastupljenošću, koliko koherentnom arhitekturom koju nosi lik mlade Deneris Targerijan.

Čitava serija je od početka do kraja njen put, od bekstva od Roberta Barationa koji je sa trona svrgao njenog oca, Ludog Kralja, i pobio joj potomke, odlaska na Esos, odakle će, faktički od nule, polako ali sigurno da povraća ono što joj je oduzeto. Od brata koji je ponižava i tretira kao roblje, preko varvarskih Dotraki plemena koji se iživljavaju nad njom, popularna "Kalisi" u otelotvorenju Emilije Klark i definitivno stiče status miljenice onoga trenutka kada postane "Majka zmajeva" koji su se izlegli u vatri iz koje ona izlazi neozleđena.

Njena mladost sve vreme pleni i fascinira rešenošću, neuporediva sa ostalima čak i na nivou muzike Ramina Đavadija koja kao da nosi tu determinaciju i uvek se čini jačom i svežijom kad su njene scene u fokusu. Gledalac se vezuje za herojsku želju i put ka njenom ostvarenju, za snažno poreklo rođene u najstrašnijoj oluji, postaje pristrasan i ne može da ne podrži i ne navija za tako uzvišeno koncipiranu prirodu koja se graniči sa besmrtnim. Polako okupljajući svoje pristalice kao kakav ženski mesija, "Razbijačica okova" oslobađa robove i obećava bolji i sasvim drugačiji svet kada dođe na vlast. Svet slobodnih ljudi, bez robova, svet u kojem vlada blagostanje, bez kriminala i korupcije, u kojem oni koji su činili zločine nad narodom više neće moći da dolaze i vraćaju se na Gvozdeni presto kao nekada. To je "točak" na čije razbijanje ona od početka poziva saborce.

Foto: printscreen/Informer

I dok ponavlja da je drugačija od oca koji je nadimak dobio po ludačkoj okrutnosti, osvajajući grad po grad, sve bliže Vesterosu,........

© Informer