Pitanjem iz naslova „Kako smo došli do toga da je Srbija raj za investitore, a pakao za radnike?” Milica Dimitrijević, studentkinja osnovnih akademskih studija Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i moderatorka programske tribine Studentske liste „Šta će studenti uraditi za radnike?” otvorila je razgovor večeras u Kragujevcu.

Na tribini se govorilo o ključnim problemima radnika i rešenjima koja donosi Studentska lista – od uslova rada i zarada, preko sigurnosti radnog mesta, do sindikalnog organizovanja i zaštite prava svih radnika. A konkretne probleme i predloge izneli su Kragujevcu studenti i stručnjaci koji su učestvovali u izradi programa Studentske liste na ovu temu: dr Mario Reljanović, stručnjak za radno i socialno pravo, istraživač na Institutu za uporedno pravo, kandidat Studentske liste; Jugoslav Ristić, nekadašnji predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca u penziji, takođe kandidat Studentske liste; Dimitrije Jeremić, student osnovnih akademskih studija na Filozofskom fakultetu Unverziteta u Beogradu i Bogoljub Homšek, student doktorskih studija na Filozofskom fakultetu Unverziteta u Beogradu.

Radnici grade ovu zemlju, vreme je da im ona uzvrati sigurnošću: Tribina „Šta će studenti uraditi za radnike?” večeras na Đačkom trgu u Kragujevcu

Radnici grade ovu zemlju, vreme je da im ona uzvrati sigurnošću: Tribina „Šta će studenti uraditi za radnike?” večeras na Đačkom trgu u Kragujevcu

Homšek je na pitanje moderatorke tribine iz naslova odgovorio primerom spota iz 2014. godine koji je emitocvao CNN, koji je u inistranstvu Srbiju promivisao kao „high skilled low cost radnika”, odnosno radnika koji su visoko kvalifikovani, a čija cena je niska.

– I upravo u tome „niska je cena” leži, srž onoga što se „zadesilo” našem radnom zakonodavstvu u prethodnih 26 godina, istakao je on, i u kratkoj retrospektivi (u)poredio Zakone o radu iz 2001., 2005., i konačno takozvanog „Vulinovog zakona” iz 2014. godine.

Prema njegovim rečima suština tih reformi je bila promena, da bi se Srbija prilagodi savremenoj ekonomiji, odnosno svetskom tržištu, a u praksi sledeće: da se što više izmesti centralnost ugovora na stalno, na neodređeno a radnici koji su imali takve ugovore dobijaju one koji nisu na neodređeno i praktično su postali plen jednog velikog i širokog broja „egzotičnih radnih oblika”, naveo je Homšek.

Posledica ove politike, po njemu je bilo da je oko 200.000 do 500.000 radnika bilo otpušteno, odnosno postali su tehnološki viškovi, firme su im otišle u stečaj i slično.

– Proces privatizacije koji je tekao paralelno sa samim procesom menjanja radnog zakonodavstva je imao za svoju posledicu nestanak dobrog dela firmi koje su prethodno bile državne, s obzirom da ljudi koji su vršili privatizaciju vrlo često nisu imali zapravo interes da firma koju su kupili opstane, nego su imali interes da tu firmu prodaju što je jeftinije a to je imalo........

© Danas