Jedanaestog septembra 2001. godine, kada sam kao profesor istorije istočne Evrope na Jejlu držao svoje treće predavanje, znao sam šta tema mora da bude – provokacija.

Ruske carske tajne službe, a potom i sovjetske tajne službe, usavršile su veštinu ubeđivanja protivnika da urade ono što one žele, a da pritom protivnici misle da to čine iz sopstvenih razloga.

Kada se dogodi nešto strašno, kao što se tog dana dogodilo, patnja, iako su je oni koji su je izazvali bez sumnje želeli, nije suština. Suština je da vas dovedu u stanje uma koje će vas navesti da učinite nešto što će vam naneti još veću štetu.

Istorija je puna terorističkih činova. Pravo pitanje, rekao sam tog dana studentima, jeste šta ćete uraditi nakon toga. Ne možete sprečiti da se dogodi baš svaka strašna stvar. Ali vaša sloboda počinje vašom reakcijom.

„Tramp u Iranu pokazuje da zlo i glupost mogu zajedno“: Profesor Timoti Šnajder o „kapitulaciji Amerike“ pred Teheranom

„Tramp u Iranu pokazuje da zlo i glupost mogu zajedno“: Profesor Timoti Šnajder o „kapitulaciji Amerike“ pred Teheranom

Nažalost, mi Amerikanci reagovali smo upravo onako kako bi teroristi želeli; štaviše, verovatno smo nadmašili njihova očekivanja, učinivši svet mnogo gorim za sebe i za sve ostale.

Očigledan odgovor na 11. septembar trebalo je da bude naše oslobađanje od fosilnih goriva. Da nismo zavisili od nafte, nikada se ne bismo ni upleli u zbivanja na Bliskom istoku.

Da smo finansirali izvore čiste energije, mogli smo da sprečimo globalno zagrevanje, izbegnemo nove ratove na Bliskom istoku i sprečimo uspon hidrokarbonske oligarhije ruskog predsednika Vladimira Putina.

Predsednik Džordž V. Buš, nemoćni potomak jedne naftne porodice, nije imao nikakav interes da intenzivira potragu za bezbednim izvorima energije. Teroristi su nas napali, tvrdio je, zato što „mrze naše slobode“.

Ipak, naša sopstvena vlada potom je preduzela mere kojima je ograničila našu slobodu. Novo Ministarstvo unutrašnje bezbednosti objedinilo je čitav niz institucija, uključujući upravljanje granicom, pod jednom vlašću, tretirajući sve njihove aktivnosti kao pitanje bezbednosti.

Time su postavljeni temelji za unutrašnju politiku koja ljude koji žive u Americi deli na „legalne“ i „ilegalne“, na „nas“ i „njih“, i koja gradi koncentracione logore.

Sama ideja „otadžbine“, koja podseća na nacističku fascinaciju pojmom Heimat, bila je još opasnija. U to vreme, to je bio egzotičan naziv za jedno vladino ministarstvo, koji se zapravo nije uklapao ni u američki engleski jezik, ni u američku institucionalnu tradiciju. Ali ta reč je od tada normalizovana u suštinski fašističkom smislu.

Pod administracijom predsednika Donalda Trampa, smatra se da glavne pretnje dolaze iznutra, od onih koji navodno ne pripadaju zaista ovoj zemlji.

Ministar odbrane Pit Hegset smatra oružane snage poprištem kulturnih ratova – muškarci protiv žena, belci protiv crnaca. Budući zadatak vojske jeste „odbrana otadžbine“. Oružane........

© Danas