Ukupna inflacija u avgustu u Srbiji bila je među najnižima u Evropi, ali je, s druge strane, bazna inflacija, koja ne uključuje cene hrane, energenata, alkohola i cigareta, bila među najvišima.

Ovaj podatak ukazuje da usporavanje ukupne inflacije ne znači nužno i potpuno smirivanje inflatornih pritisaka, budući da bazna inflacija pokazuje da domaći cenovni pritisci i dalje ostaju snažni.

To je pokazala analiza Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), objavljena u okviru publikacije „Kvartalni monitor“, koja je predstavljena u petak, 25. septembra.

Arsić: Privredni rast ove godine iznad tri odsto, jednokratne isplate produžavaju inflaciju

Arsić: Privredni rast ove godine iznad tri odsto, jednokratne isplate produžavaju inflaciju

U prevodu, iako državni zvaničnici govore da je inflacija pala, ako pri ulasku u prodavnicu nemate utisak da su cene zaista počele da miruju, upravo bazna inflacija može statistički da objasni zbog čega je taj osećaj i dalje prisutan.

Na predstavljanju „Kvartalnog monitora“ rečeno je da je, nakon ubrzanja u prvih pet meseci 2026. godine, ukupna inflacija u Srbiji tokom leta naglo usporila – sa 3,5 odsto u maju, na 2,7 odsto u junu, zatim na 1,9 odsto u julu, da bi u avgustu blago ubrzala na 2,2 odsto.

Ukupna inflacija u Srbiji bila je i u julu i avgustu među najnižima u Evropi. Podaci iz „Kvartalnog monitora“ pokazuju da je Srbija u julu ove godine imala međugodišnju inflaciju, merenu harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HIPC) koja je iznosila 2,2 odsto, nižu od većine evropskih zemalja. Nižu inflaciju od Srbije imale su samo Švajcarska, Švedska, Češka, Mađarska, Danska, Estonija i Malta.

Inflacija u Srbiji bila je niža i od proseka u Evropi, koji je iznosio tri odsto. Srbija je istovremeno zabeležila najnižu stopu inflacije među zemljama Zapadnog Balkana, gde je prosečna inflacija iznosila 4,1 odsto.

Međutim, autori analize „Kvartalnog monitora“........

© Danas