Kada se bilo gde u svetu dogodi neki veliki poremećaj i kriza, društvena ili politička, svejedno, oglase se svakakvi magovi koji navodno imaju moć da zavire u budućnost. Situacija u Srbiji, osim što je egzistencijalno kritična, čak i opasna, odavno nije bila ovoliko zapetljana. Drugim rečima, vrlo pogodna za aktivnosti vidovnjaka. Oni, međutim, ćute. A nestrpljenje, izgleda, raste.

Čujemo i zamerke na račun studenata, u smislu da je došlo vreme za promenu strategije. Dosta ste šetali, gde je peti zahtev? Ali, kao što će studenti na svojim plenumima odlučiti o tome da li su im zahtevi ispunjeni, tako će odlučiti i o eventualnom prestanku sa šetnjama. I to je jedino što je predvidivo u njihovoj strategiji. Sve ostalo je tajna. Tajna je i predstojeći 15. mart u Beogradu. Zasad izgleda kao da imaju sve vreme ovog sveta, kao da su spremni da radi ostvarenja svojih ciljeva žrtvuju godinu svojih studija i potpuno spremni za nove žuljeve.

Svojim šetnjama studenti kao da su preorali zemlju, spremivši je za setvu, ali diskretno poručuju da setvu neće oni obaviti. Nisu nadležni za taj posao. A može i ovako: Srbija je već dugo bolesna. I čeka je ozbiljna hirurška intervencija. Studenti smatraju da ako bi se operacija sada obavila, organizam ne bi izdržao. Zato oni svojim hodočašćima leče zemlju od zla, od strahova, stega i trauma, kako bi u jednom času dovoljno ojačala da izdrži operaciju. U kojoj studenti neće učestvovati. Suviše su mladi i nisu stručni. Da li nam tako nešto poručuju? Kažu da ih isključivo zanima ispunjenje njihovih zahteva i promena sistema. S druge strane, opozicioni političari i analitičari tvrde da promena sistema nije moguća bez promene vlasti, što sigurno sasvim dobro znaju i te mlade, pametne glave, ti naši vojnici bez pušaka, ali ne žele, barem zasad, da o tome javno govore. Ima u tom ćutanju, u toj tajni, nekog mladalačkog šarma i dostojanstva. Zašto je možda dobro što svesno ostaju na........

© Danas