Ako može Ana Brnabić da udara šakom o sto i dere se na rektora univerziteta, onda je u ovoj državi svaki primitivizam, svaka bahatost i svaki izliv nekulture u javnom prostoru – dopušten

Dok su se u utorak uveče održavali protesti studenata i građana ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu zbog upada kriminalističke policije, što se nije dogodilo od Drugog svetskog rata, prošla sam autom u neposrednoj blizini Studentskog trga, uputivši se sa svojim suprugom u jednu ranije dogovorenu posetu prijateljima. Složismo se odmah da smo morali biti tu te večeri. Mogli smo pozvati prijatelje da i oni dođu, i sigurna sam da bi pristali. Uz snažni nalet griže savesti, pitah se zašto to zaista nisam i učinila.

Jedan telefonski poziv i promena plana. Valjda zato što je ljudskoj prirodi svojstveno da teži normalnosti i udobnosti. A druženje s prijateljima uz večeru i vino, nije ništa drugo nego normalnost. Međutim, ovde je ona, kao najšira društvena kategorija – ukinuta. A obruč oko naših privatnih oaza normalnosti sve više se steže. Na kraju ćemo svi morati da poiskačemo iz svojih zona komfora, razmišljam dok polako izlazimo iz gužve.

A sutradan, dok sam stajala u dugačkom redu ispred samouslužnih kasa u supermarketu, primetih kako jedan mladi čovek krupne građe, u crnoj jakni, pokušava da se bočno ubaci preko reda, odgurkujući svoju korpu na točkiće. Izvinite, rekoh mu, red je ovamo. Prolaze trenuci, on se pravi da me ne čuje. Izvinite, ponavljam glasnije, ne znam da li ste me čuli, red je ovde.

Tek tada me okrznu pogledom i povuče korpu, odustajući od namere da se ubaci u red. „Čujem te i ne maši prstom!“ – dobaci mi prigušenim, skoro pretećim tonom, prolazeći pored mene. Nisam ni bila svesna da sam pokazala rukom na red iza sebe, ali svejedno, šta je tu loše? Ne kažem više ništa, ali sam zapanjena. Valjda ponovo zbog one prirodne potrebe za normalnošću, jer nije normalno, između ostalog, da ja njemu persiram a on meni ne, pri čemu je možda i duplo mlađi od mene. I nije normalno da spominje moje prste.

Dok me šok polako napušta, mada osećam neprijatnost što stoji tik iza mojih leđa, pomišljam kako sigurno, sasvim sigurno – glasa za vladajuću stranku. Ako može Ana Brnabić, koja nije kročila ni na jedan univerzitet u Srbiji,........

© Danas