Obuzmu me osećanja kada počnem da pišem. Obuzme me nada i radost zbog toga što će uskoro da se organizuju izbori, kao i pretpostavka da će na njima da izgubi Aleksandar Vučić. Ne foliram se sa analizama o pojedinčnim slučajevima laži, krađa, loših postupaka predstavnika režima.

Toliko ih je… Nemam šta da dodam.

Ali, u nešto ne mogu da verujem, da o tome još ne postoji apsolutna saglasnost.

Ne mogu da verujem da ne postoji saglasnost da se da bezuslovna podrška studentskoj listi i njihovom nastupu na izborima. Toliko pametnih, mudrih ljudi i dalje ima sumnji i misli da referendum – ili mi ili ovaj režim – nije opcija.

Ja nisam za to da opozicione stranke ostanu bez uloge u ovoj skorijoj budućnosti, ako studenti uspeju da sruše Vučića, ali ne mogu da verujem da se ne prepuštaju neminovnosti, jasnoj kao dan. Da odbijaju da ne izlaze na izbore, da ne daju kriminalnoj hobotnici da dođe do daha, kako je sami nazivaju.

Mislim, zaista mislim, da će svaka odgovorna žena i svaki odgovoran punoletni muškarac glasati za studentsku listu. Zaista me nije briga da li se ne listi nalazi Lompar ili kamen za kiseo kupus, kako je rekao moj kolega Marko Vidojković.

Smatram da mu je to najbolja i najodgovornija izjava ikada. Najdoslednija, najpoštenija.

Ali, čekajte… Što sam ja drugačija od vas?

Ali, čekajte… Što sam ja drugačija od vas?

Ja iskreno verujem da živim u diktaturi koja ubija, koja targetira neistomišljenike, čiji predstavnici lažu, kradu i ubijaju,........

© Danas