Dok je domaća javnost opravdano fokusirana na unutrašnja dešavanja i masovne studentske demonstracije koje potresaju Srbiju, na globalnoj sceni se u senci odigrao diplomatski zemljotres. Američki predsednik Donald Tramp objavio je iz Ovalnog kabineta da je održao veliki zajednički razgovor sa liderima i visokim zvaničnicima ključnih država Bliskog istoka i regiona.

Prema njegovim navodima, u ovim hitnim razgovorima učestvovali su predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Pakistana, Turske, Egipta, Jordana i Bahreina, dok je Iran označen kao druga strana u pregovorima. Tramp je naveo i da je odvojeno razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, ocenivši taj razgovor kao „veoma dobar“.

Prema tvrdnjama Bele kuće, Memorandum o razumevanju koji se odnosi na mir sa Iranom uglavnom je usaglašen, dok se trenutno finalizuju poslednji detalji pred zvanično objavljivanje. Posebnu pažnju i hitnu reakciju svetskih tržišta izazvala je njegova eksplicitna tvrdnja da će strateški ključni Hormuški moreuz ponovo biti otvoren za plovidbu.

Sumrak diplomatije i vreme ogoljene sile

Sumrak diplomatije i vreme ogoljene sile

Globalne reakcije na najavu sporazuma

Trampova objava izazvala je snažne reakcije širom sveta jer bi potencijalni dogovor mogao predstavljati najbrži i najšokantniji preokret ovog sukoba. Više vodećih svetskih medija, uključujući Reuters i The Guardian, potvrdilo je da su prethodnih nedelja vođeni intenzivni diplomatski kontakti uz posredovanje zalivskih država i Pakistana. Izuzetno je značajna uloga Islamabada; pojedini izvori tvrde da su Pakistan i Iran Vašingtonu dostavili revidirani predlog sporazuma, što je zapravo otvorilo prostor za iznenadni nastavak pregovora.

Najviše pažnje svetske javnosti privukla je poruka o otvaranju Hormuškog moreuza. Kroz ovaj pomorski prolaz transportuje se skoro petina svetske nafte, pa je višemesečna blokada držala cene energenata na maksimumu od 105 dolara po barelu nafte i pretila globalnoj recesiji. Nakon objave usledile su prve reakcije na berzama i blagi pad cena nafte, ali ozbiljni investitori i dalje čekaju konkretne potpise pre nego što proglase kraj energetske krize. Zvanični Rijad je u međuvremenu oprezno poručio da pozdravlja razgovore, ali uz striktan uslov da konačni dogovor mora dugoročno garantovati bezbednost energetskih koridora.

Istovremeno, bezbednosni i vojni krugovi na Zapadu i u Izraelu ostaju izuzetno oprezni. Samo nekoliko dana ranije, Tramp je Iranu pretio „velikim udarom“ i potpunim uništenjem. Zbog toga deo analitičara smatra da bi ova objava mogla biti tek deo strategije pritiska, ali i pokušaj predsednika SAD da se u domaćoj javnosti predstavi kao uspešan pregovarač na globalnoj sceni.

Sa druge strane, zvanični Teheran nastupa uzdržano i nepoverljivo. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova je u prvoj zvaničnoj reakciji potvrdilo da su pregovori izuzetno teški, ali je ultimativno naglasilo da Iran insistira na trajnom ukidanju američke pomorske blokade i oslobađanju zamrznutih finansijskih sredstava u stranim bankama, eksplicitno odbacujući bilo kakve nametnute ustupke u pogledu svog suvereniteta. Svet trenutno sa velikim iščekivanjem........

© Danas