Protiv rešenja Republičke izborne komisije (RIK) od 13. septembra 2026. o proglašenju izborne liste „Aleksandar Vučić – ujedinjena Srbija“, koju je, za vanredne izbore za narodne poslanike Narodne skupštine raspisane za 25. oktobar 2026. podnela Srpska napredna stranka, podneto je pet prigovora birača koji su svi od strane RIK-a odbijeni kao neosnovani. Podnosioci prigovora su koristili zakonsko pravo da podnesu žalbu Upravnom sudu.

Ovaj sud, na čelu sa novim v.f. predsednikom koji je imenovan neposredno pred izbore, je već ekspresno odbio tri žalbe kao neosnovane, a u postupku su još dve, od kojih je jedna potpisnika ovih redova.

Začuđuje što su razlozi presuda Upravnog suda još lapidarniji i površniji u odnosu na one koje je doneo RIK. Oni se svode na to da se nespojivost funkcija narodnog poslanika odnosno predsednika Republike, kako to propisuje čl. 115 Ustava, ne utiču na pravo svakog građanina da se da se može kandidovati, s obzirom da se nespojivost ovih funkcija ože razmatrati isključivo izbora na jednu od ovih funkcija. Drugi ustavni i zakonski razlozi podnosilaca žalbe se uopšte ni ne razmatraju. Sve ukazuje na potpunu nedelotvornost pravnih lekova što je predmet više od deset zahteva za izbornim sporom pred Ustavnim sudom povodom izbora iz 2023/24. godine o kojima još uvek nije odlučio Ustavni sud.

U osporenim rešenima, a na osnovu prethodno navodno kompletno konstatovanog pravnog stanja, RIK utvrđuje činjenično stanje u kome, između ostalog, ističe da pod „zakonom propisanim uslovima za proglašenje“, podrazumeva isključivo uslove definisane Zakonom o izboru narodnih poslanika (ZINP), s obzirom na to da je dužna da se u svom radu pridržava nadležnosti utvrđene navedenim zakonom.“

Povodom navoda iz prigovora da je nedozvoljeno angažovanje Aleksandra Vučića u izborima dok je predsednik Republike i njegov položaj kao nosioca osporene izborne liste i kandidata za narodnog poslanika pod br 1., sukob interesa i funkcionerska kampanja, te da navedene okolnosti predstavljaju pravnu smetnju za proglašenje izborne liste, RIK je zaključila „da se njene nadležnosti u pogledu odlučivanja o podnetoj izbornoj listi iscrpljuju primenom odredaba ZINP-a, te da nije nadležna da ocenjuje da li su zakonske odredbe koje uređuju postupak kandidovanja na izborima u skladu sa Ustavom RS, niti da u postupku proglašenja izborne liste utvrđuje povredu propisa čija je povreda poverena drugim državnim organima.“

Aktuelni sastav RIK-a je, izgleda, toliko ubeđen u ispravnost iznetih stavova, da se ovaj deo inače kratkog obrazloženja konkretnih razloga za odbijanje prigovora, završava sledećim rečima: „Stoga ni navodi o sukobu interesa i........

© Danas