Rat na Bliskom istoku podiže cene nafte, na zadovoljstvo Kremlja ali rast bi mogao biti previše kratak i premalen da spasi rusku vladu od neizbežnih rezova u troškovima ove godine. Samo dva meseca u 2026, budžet Kremlja je već ozbiljno narušen.

Cena sirove nafte Brent porasla je 3.marta na 83 dolara po barelu, što je najviše od jula 2024. Međutim, ruska nafta se prodaje uz značajan popust zbog sankcija, a rublja je mnogo jača nego što bi trenutna cena nafte normalno sugerisala, što znači da budžet i dalje prima manje rubalja od očekivanog prihoda iz hidrokarbona.

Po trenutnom kursu od 77,8 rubalja po dolaru, u odnosu na budžetom predviđenih 92,2, cena nafte bi trebala da bude oko 70 dolara po barelu samo da bi se ispunile fiskalne pretpostavke i dalje previsoko s obzirom na popust po kojem Rusija prodaje sirovu naftu, piše u analizi za CEPA.org Aleksander Koljandr, analitičar ruske politike i finansija.

Vlada se sada priprema da smanji troškove zbog opadanja prihoda od nafte i usporavanja ekonomije – prvo priznanje, samo dva meseca u godini, da je nemoguće ispuniti obaveze unutar ambicioznih okvira postavljenih za budžet za 2026.

U intervjuu za državnu televiziju 25. februara, ministar finansija Anton Siluanov izjavio je da će vlada smanjiti troškove i revidirati parametre tzv. „budžetskog pravila“, koje određuje koji deo viška prihoda od izvoza nafte i gasa država čuva u Nacionalnom fondu bogatstva (NWF), a koji deo ide za svakodnevne rashode.

Rublja pada, a Kremlj ima sve manje opcija: Putinu ostala jedna mogućnost na raspolaganju

Rublja pada, a Kremlj ima sve manje opcija: Putinu ostala jedna mogućnost na raspolaganju

„Možda će, uzimajući u obzir spoljne okolnosti, pokazatelji biti blago pomereni, blago izmenjeni“, rekao je neodređeno.

Nije precizirao kako tačno, ali je uverio da će socijalne obaveze, kao i „nacionalne i tehnološke inicijative“, biti u potpunosti finansirane. Smanjenje budžeta za odbranu i osnovnu socijalnu zaštitu nije opcija.

Šta je zapravo budžetsko pravilo i kako funkcioniše?

Pravilo čini osnovu fiskalne politike Rusije. Ono je dizajnirano da smanji cikluse ekspanzije i kontrakcije izazvane nestabilnim cenama nafte, spreči prekomerno jačanje rublje kada su cene visoke i osigura da se obaveze u troškovima i dalje mogu ispuniti kada su cene niske.

Budžetsko pravilo funkcioniše tako što postavlja graničnu cenu za izvoz nafte -za 2026. godinu ta cena je 59 dolara po barelu.

Svaki prihod od nafte prodat iznad ove cene se štedi u Nacionalnom fondu bogatstva (NWF), dok se svaki manjak nadoknađuje iz fonda.

Kada su prihodi od izvoza visoki, vlada kupuje devize i štedi, kada su niski, prodaje devize i kupuje rublje. Niža granična cena znači da vlada mora više da štedi – što automatski zahteva smanjenje troškova.

Nakon invazije na Ukrajinu, budžetsko pravilo je suspendovano kako bi vlada mogla znatno povećati vojne troškove.

Pravilo je ponovo uvedeno prošle godine, ali sa znatno višom graničnom cenom od pre rata – 60 dolara po barelu naspram predratne cene od oko 48 dolara.

Tokom trogodišnje suspenzije, vlada je bila primorana da potroši više od polovine likvidnog dela NWF-a da pokrije budžetski deficit.

Na 1. februar, fond je držao 4,23 triliona rubalja (oko 55 milijardi dolara), što je pad sa 8,779 triliona rubalja (113 milijardi dolara) pre četiri godine.

Blumberg izveštava da vlada sada razmatra snižavanje granične cene na 45- 50 dolara po barelu, čak ispod nivoa koji se razmatrao prošle godine. Gruba procena sugeriše da bi smanjenje granične cene za 10 dolara, uz ostale nepromenjene faktore, smanjilo rashode za oko 0,5 odsto BDP-a.

Prihodi od nafte i gasa padaju – u januaru su pali 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, na nivoe poslednji put viđene u julu 2020. tokom pandemije kovid-19 – zbog čega vlasti brinu da se NWF prebrzo troši.

„Slične taktike bi mogle biti primenjene protiv Rusije“: Ruski državni mediji kritikuju američko-izraelske „ratne zločine“ u Iranu

„Slične taktike bi mogle biti primenjene protiv Rusije“: Ruski državni mediji kritikuju američko-izraelske „ratne zločine“ u Iranu

U apsolutnom iznosu, januarski prihodi od nafte i gasa iznosili su oko 400 milijardi rubalja (5,1 milijarda dolara), a februar će verovatno pokazati sličnu sliku. Više cene nafte bi pomogle, ali pitanje je da li će one biti održive.

Nafta nije jedini problem. Vlada se sprema da smanji prognozu ekonomskog rasta sa 1,3 na 0,7–1 odsto, što znači da prihodi van sektora nafte i gasa takođe mogu biti ispod očekivanja.

U januaru je federalni budžet imao deficit od 1,72 triliona rubalja, odnosno 0,7 odsto BDP-a, naspram cilja za celu godinu od 3,786 triliona rubalja (1,6 odsto BDP-a).

Pri trenutnom nivou prihoda i bez rezova u troškovima, deficit bi mogao biti 1,5 puta veći od godišnjeg cilja.

Prošle godine Rusija je uspela da održi deficit na nivou od 2,6 odsto BDP-a, ali je to verovatno postignuto delimičnim odlaganjem planiranih troškova iz decembra na 2026. Vlada planira da gotovo ceo finansijski jaz pokrije domaćim zaduživanjem, što dodatno podstiče inflaciju.

Iran je zatvorio Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih ruta za izvoz nafte sa Bliskog istoka: Posledice toga u SAD nisu zabeležene od 2005.

Iran je zatvorio Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih ruta za izvoz nafte sa Bliskog istoka: Posledice toga u SAD nisu zabeležene od 2005.

Ruske vlasti sada deluju spremne da priznaju realnost svojih budžetskih problema. Ekonomski uslovi prisiljavaju vladu na poteze štednje, a izgleda da su tehno-krati uspeli da uvere Putina da prihvati ograničenja u troškovima, usporavajući glavni pokretač ekonomskog rasta poslednje tri godine.

Međutim, pošto su rezovi u vojnim troškovima praktično nemogući, teret će neproporcionalno pasti na već stagnirajuće civilne sektore. Blago slabija rublja i smanjen pritisak inflacije zbog nižeg zaduživanja mogu pružiti određenu zaštitu, ali to neće biti dovoljno da nadoknadi širi ekonomski pad. Suočena sa izborom između slabog rasta i rizika od naglog skoka inflacije, Rusija bira prvo.

Dakle, posledice američko-izraelskih napada na cene nafte možda pomažu Rusiji (izvoz gasa je pao na najniži nivo u nekoliko decenija) i možda čak izazovu tanki osmeh na Putinu. Ali trenutni privremeni skok, filtriran kroz popuste zbog sankcija i nepovoljan kurs, verovatno neće promeniti osnovnu računicu.

Ako cene nafte ne ostanu visoke duže vreme i rublja se značajno ne oslabi, budžetski problemi Kremlja će ostati.

$bp("TargetVideo_72704039",{"video":"2523424","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Ekonomija • 04.03.2026. 14:17 Na pumpama se pune rezervoari, vrtoglavo raste nabavna cena goriva

Na pumpama se pune rezervoari, vrtoglavo raste nabavna cena goriva

Svet • 04.03.2026. 21:55 „Zar ne bi bilo bolje da sada prestanemo da snabdevamo EU": Putin "razmišljao naglas" o najavljenim ograničenjima EU na kupovinu ruskog gasa

„Zar ne bi bilo bolje da sada prestanemo da snabdevamo EU": Putin "razmišljao naglas" o najavljenim ograničenjima EU na kupovinu ruskog gasa

Politika • 05.03.2026. 16:26 Hrvatska odgovorila Vučićevom ministarstvu: "Najveća napetost za Srbe ovde biće odabir između Jadrana i vinskih ruta"

Hrvatska odgovorila Vučićevom ministarstvu: "Najveća napetost za Srbe ovde biće odabir između Jadrana i vinskih ruta"

Ekonomija • 05.03.2026. 08:25 Završene blokade puteva poljoprivrednika: Objasnili šta je razlog

Završene blokade puteva poljoprivrednika: Objasnili šta je razlog

Politika • 04.03.2026. 09:08 Skup SNS u Beogradu: Vučić ubeđuje samog sebe i gledaoce RTS-a, Pinka i Informera - "Nisam gotov"

Skup SNS u Beogradu: Vučić ubeđuje samog sebe i gledaoce RTS-a, Pinka i Informera - "Nisam gotov"

© Danas