Pobeda studentskog pokreta u Srbiji, koji je proistekao iz protesta, na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra, izazvala je široku euforiju.

Mnogi posmatrači su ovaj rezultat videli kao prekretnicu koja bi mogla otvoriti put za temeljne antikorupcijske reforme i oživljavanje evropskih integracija zemlje, nakon 14 godina dominacije Aleksandra Vučića.

Međutim, prvi veliki ispit za pobednike biće formiranje nove vlade, što će odrediti da li obećane promene mogu da zažive. Tenzije su i dalje izuzetno visoke: nove institucije se ne mogu stvoriti preko noći, a Vučić je, iako je priznao poraz, nastavio kampanju diskreditovanja studentskog pokreta. On pokušava da svoje protivnike suprotstavi i Kremlju i Donaldu Trampu, dok istovremeno otvoreno nagoveštava da je spreman da sukob prenese na ulice, piše za ruski Insajder Julija Petrovska, stručnjakinja za međunarodne odnose, specijalizovana za zemlje bivše Jugoslavije.

Hrvatski ministar odbrane poslao jasnu poruku novoj vlasti u Srbiji

Hrvatski ministar odbrane poslao jasnu poruku novoj vlasti u Srbiji

Vučić je godinama ostajao dominantna politička figura u Srbiji, bez obzira na funkciju koju je formalno obavljao. Međutim, nakon izbora 25. oktobra, izgubio je status neprikosnovenog lidera zemlje: njegov rizičan potez – prevremeni odlazak sa mesta predsednika u nadi da će se vratiti kao premijer – doživeo je neuspeh. Prvi put od 2012. godine, on ne zauzima nijednu zvaničnu državnu funkciju. Pobeda „Studentske liste” protestnog pokreta, koja je osvojila većinu u Narodnoj skupštini Srbije (koja broji 250 poslanika), onemogućila mu je formiranje vlade. Štaviše, prema zakonima Srbije, on se ne može ponovo kandidovati za predsednika nakon što je dobrovoljno napustio tu dužnost.

„Sirene, pesme i suze radosnice. Događaji na ulicama Srbije pokazali su koliki je teret Aleksandar Vučić predstavljao za građane sopstvene zemlje. Na licima ljudi videlo se olakšanje, kao da su zbacili okove i ponovo mogu slobodno da koračaju. Ovu radost niko nije organizovao; nije bilo potrebe za autobusima, deljenjem poklona ili spiskovima. Ona je usledila nakon što je čovek koji je zarobio državu, pretvorivši svakodnevno ponižavanje građana u metod vladanja, priznao poraz. Umorni smo od države u kojoj jedan čovek odlučuje ko je patriota, a ko izdajnik, ko sme da govori, a čiji život treba uništiti. Sada mora doći do odgovornosti za nasilje, zloupotrebe, progone i trošenje javnog novca radi očuvanja lične vlasti jednog čoveka…” – stotine sličnih izveštaja iz Srbije obišle su svet tokom proteklih dana.

Vučićev poraz – uprkos njegovoj obimnoj upotrebi državnih resursa, koja je uključivala gotovo potpunu kontrolu nad većim delom medija, izbornim telima i pravosudnim sistemom – mnoge je podsetio na događaje iz jeseni 2000. godine, kada su masovni protesti srušili režim Slobodana Miloševića.

Mediji i stručnjaci takođe povlače paralele sa bivšim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koji je donedavno delovao politički nedodirljivo. Međutim, te upadljive sličnosti ne daju odgovor na ključno pitanje: nakon što se vlast preuzme od Vučića, može li se ona i zadržati? Atmosfera je napeta, a ljudi traže brzu pravdu. Ipak, analitičari upozoravaju da se institucije ne mogu tako brzo ni stvoriti ni reformisati.

Ruski poslanik i delegat koji je pratio izbore u Srbiji otkrio šta očekuje od novih vlasti u Beogradu: „Poraz Vučića bio predvidiv“

Ruski poslanik i delegat koji je pratio izbore u Srbiji otkrio šta očekuje od novih vlasti u Beogradu: „Poraz Vučića bio predvidiv“

Igra „muzičkih stolica” koja je krenula po zlu

Za Vučića je rizičan „manevar zamene mesta” bio, suštinski, jedina preostala opcija nakon gotovo dve godine masovnih protesta, koji su izbili posle pogibije 16 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu. Rastući gnev javnosti nije mogao biti ugušen ni optužbama da su studenti teroristi, niti navodnom upotrebom „zvučnog oružja” protiv demonstranata.

U prošlosti, Vučić je više puta pribegavao vanrednim izborima kako bi potvrdio svoju dominaciju i nadjačao dobro poznate protivnike iz redova tradicionalne liberalne opozicije u Srbiji. Međutim, pokazalo se da je decentralizovani studentski pokret – koji nema veliko političko iskustvo niti istaknute lidere – mnogo teže poraziti.

Nastupajući pod sloganom „Srbija ili mafija”, studenti su pridobili značajan deo biračkog tela. Istovremeno, odbili su saradnju sa opozicionim strankama, uz........

© Danas