Ruska invazija na Ukrajinu zastala je na bojnom polju, dok rat sve više opterećuje rusku ekonomiju.

Istovremeno, Kijev tvrdi da je od početka godine povratio 745 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije.

U tom kontekstu, u Moskvi se sve glasnije govori o novoj mobilizaciji, iako je malo verovatno da će do nje doći pre izbora za Državnu dumu sredinom septembra. O tome kakve bi bile posledice piše Kijev post. 

Velika mobilizacija bila bi druga velika Putinova greška posle invazije na Ukrajinu, komentariše nemački Handelsblatt.

„Već sada negativno raspoloženje u Rusiji moglo bi da preraste u otvoreno nezadovoljstvo. Putinov rejting bi verovatno pao – baš kao nakon prve mobilizacije u septembru 2022. godine. Tada je bilo javnih protesta, a desetine hiljada Rusa pobegle su u inostranstvo.

Mobilizacija ili mirovni pregovori: Šta želi Vladimir Putin?

Mobilizacija ili mirovni pregovori: Šta želi Vladimir Putin?

U stagnirajućoj ekonomiji ostalo bi još manje radne snage. Pored toga, nije izvesno da bi plan uspeo. Ukrajina je svojim dronovima neutralisala brojčanu nadmoć Rusa. Ako Putin sada pošalje dvostruko više vojnika da krenu u napad na ukrajinski zid od dronova, dvostruko više njih će poginuti“.

Test izdržljivosti za Ruse i režim

Ukrajinski novinar i vojnik Pavlo Kazarin komentariše na Slawa.tv: „Sama mobilizacija neće dovesti do političkih protesta ili političkog delovanja u Rusiji. Međutim, ona bi mogla dodatno opteretiti administrativni sistem, jer bi bilo potrebno pronaći regrute, pozvati ih u vojsku, obezbediti im uniforme, prevesti ih na odredišta, naoružati ih, obučiti i pronaći komandante za njih.

To bi........

© Danas