Tekst koji sledi pisan je u formi intervjua, a to što ista osoba (to jest, ja) postavlja pitanja i odgovara rezultat je spleta raznoraznih okolnosti. Pre svega činjenice da samointervjuisanog, kao i većinu građana naše zemlje ponosne, niko ništa ne pita.

I ne samo da nas niko ništa ne pita, nego se većina od nas doskora osećala kao višak koji u najboljem slučaju neće nadrljati ukoliko se utiša i pravi da ne diše, ne govori i ne sluša, to jest sluša samo kad se vrhovni samoproglašeni autoritet (obraćator) obraća i pri tome klima glavom.

Čitaocima lista „Danas“, pogotovu onima kakav sam i sam, dakle pažljivim čitaocima ove novine poznato je da je samointervjuisani i do sada odbijao da učestvuje u namenjenoj mu ulozi, pa tako treba shvatiti i ovaj tekst.

Najveći broj pitanja postavljenih samom sebi su o aktuelnim (već sedam meseci aktuelnim) protestima i odnosom prema njima i vlasti i onih koji to nisu. Pa da pođemo redom:

1. Da li vlast ne ume da pronađe originalnu ideju da odgovori studentima pa kopira njihove ideje?

Ovde vlast sebe razume kao nekog ko vlada, a ne bi trebalo da sebe razume drugačije do upravom i ona ne može biti ni u kakvoj utakmici i nadigravanju sa nezadovoljnim građanima, već je dužna da građanima........

© Danas