„Mir božiji“ su verovatno najčešće izgovorene reči sa najmanje vere u ispunjenje želje za koju verovatno niko i ne veruje da će se ikad ostvariti. No, svako od nas je doživeo trenutak (bar ja jesam) koje je razumeo kao reči sa početka ovog teksta bez obzira da li je vernik ili ateista, ili ateista iz hrišćanske tradicije kako sebe razumem.

Već skoro devet meseci jedan broj studenata, profesora i građana, ne uvek istih i ne uvek isti svakog dana, od 11 i 52 minuta do 12 i 8 min, ćutanjem ispred Tehničkih fakulteta u ulici Bulevar kralja Aleksandra (revolucije) odaje poštu žrtvama ubijenim ispod nadstrešnice u Novom Sadu.

Podsećaju vlast da je neophodno da ispuni zahteve studenata koji su otpočeli proteste zbog ovog ubistva pre devet meseci. Moj prijatelj i ja smo interno ovaj svakodnevni obred nazvali „ćutanje“ iako je on mnogo više od toga. Pokušavajući da razumem šta je to, sasvim slučajno sam pre neki dan saznao u filmu „U zastoju“.

Kao što to često biva u životu, njegovo visočanstvo slučaj otkrilo mi je šta mi građani Srbije svakodnevno........

© Danas