Da je slučajni putnik namernik tog 31. marta banuo u Vasinu ulicu i na Studentski trg, verovatno bi pomislio da je naleteo na opsadno stanje ili kakvu talačku krizu. Čak i za standarde ovih prostora, decenijama „ogrezlih“ u demonstracije i svakojaka previranja, situacija je bila eksplozivna. Upad pripadnika Uprave kriminalističke policije u Rektorat Univerziteta izazvao je sukobe koje već skoro godinu i po dana inicira režim, nespreman da prihvati odgovornost za potpunu kriminalizaciju društva. Pod izgovorom da ispituje tragičnu smrt studentkinje Filozofskog fakulteta, jedinica Marka Krička napravila je premetačinu u Rektoratu, a glavni „zatočenik“ je bio rektor Vladan Đokić.

„Nije mi bilo dozvoljeno da izađem iz kancelarije. Nisu mi rekli koliko će pretres trajati i to je bilo zaista opsadno stanje u Rektoratu. Iako je namera bila da se osetimo poniženo, svi zaposleni u Rektoratu pokazali su strpljenje i dostojanstveno i profesionalno držanje. Svima je jasno da je cilj istrage bilo zastrašivanje, jer Rektorat nema nikakvu vezu sa tragedijom na Filozofskom fakultetu. Cilj je bilo kreiranje slike: policija u Rektoratu, rektor kao ’osumnjičeni’, Univerzitet ’na kolenima’. Ta slika je trebalo da sve nas zaplaši i ponizi“, opisuje dramatične događaje u intervjuu za Radar Vladan Đokić.

Predsednik kaže da je moj govor bio politički. Naravno da je bio. Kada vam policija upadne na Univerzitet, svaka reč postaje politička. Kada jedan ministar preti kovčezima, a drugi da mogu da vas otvoreno ubijaju, svaki otpor je politički

Rektor, međutim, smatra da je vlast postigla sasvim suprotan efekat. „Strepnja za Univerzitet i prenos uživo koji je bio u funkciji tabloidne kampanje, a ne utvrđivanja istine, izazvali su još jedan talas nezadovoljstva akademske zajednice i građana. Tek kada je pretres završen i kad su sačinjeni izveštaji, dozvoljeno mi je da se obratim kolegama i građanima koji su čekali ishod ovog svojevrsnog maltretiranja. Prizori koje sam doživeo u samo jednom danu – invazija policije umesto diplomatski razgovor sa belgijskim ambasadorom i Studentski trg preplavljen nadom – obavezuje me da istupim odlučno, dosledno i odgovorno“, poručuje Đokić.

Kako tumačite činjenicu da policija nije bila na Filozofskom fakultetu, gde se tragedija dogodila, već joj je meta bila uprava Univerziteta?

Odgovor je jasan svima: nažalost, nisu došli da istraže smrt jedne studentkinje. Došli su da kazne rektora koji je stao uz studente i koji ne pristaje na poniženja. I da se pošalje poruka svakom profesoru u Srbiji: evo šta se dešava svakome ko ne pristaje na ucene, ko ne popušta pod pritiskom. Ali ta poruka se vratila kao bumerang. Ne samo Univerzitet, svet vidi i reaguje solidarno sa nama.

Rekli ste da policija pre ovoga nije ušla na Univerzitet od kraja Drugog svetskog rata. Da li ste, ipak, očekivali ovakav protivpravni državni desant, imajući u vidu, najpre medijsku pripremu u kojoj ste vi i dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani optuživani za ubistvo, da se predsednica parlamenta Ana Brnabić prema vama ponašala islednički na skupštinskom Odboru za obrazovanje i činjenici da je pokušala da politizuje slučaj i poveže studentske blokade sa pogibijom studentkinje? Da bi se naposletku zapitala i da li je to Rektorat ili teroristička ćelija?

Nažalost, mogli smo da očekujemo nastavak iste režije. Ne zato što je to normalno, već zato što su studenti u proteklih 16 meseci potpuno ogolili ovaj režim i njegovu mašineriju koja je sad pred potpunim kolapsom. Kada vam najpre tabloidi objave da ste ubica, pa vas predsednica parlamenta ispituje kao da ste pred narodnim sudom, pa ministar kaže roditeljima da ne upisuju decu na „blokadne“ fakultete jer će ih „vratiti u kovčegu“, onda znate da policija dolazi.........

© Danas