Od „debakla” i „kuknjave” do „referendumske atmosfere”, „stranih uticaja“” i svakodnevnog nasilja: poznato je da je predizborna kampanja borba za glasove, ali ona je i borba za način na koji će građani razumeti smisao sopstvenog učešća.

Postoji jedna važna stvar koju bi u predizbornoj kampanji trebalo posmatrati izvan pitanja ko je kome šta rekao, ko je objavio koje istraživanje i ko će sa kim u koaliciju – to je pitanje jezika.

Pored toga šta mediji govore o učesnicima izborima, veoma je važno kakvu sliku samih izbora proizvode.

Ako se građaninu svakoga dana govori da je kampanja prljava, da su političari međusobno zavađeni, da jedni druge napadaju, da se liste povlače, da neko „sigurno pobeđuje”, da je neko drugi „doživeo debakl”, da iza svega stoje strani centri moći i da se izbori svode na borbu dva tabora, moguće je da se kod dela publike ne proizvede političko opredeljenje, već nešto mnogo jednostavnije: želja da se od svega toga udalji.

Šansa ili narativ? Kako se konstruiše potreba za novim fakultetom

Šansa ili narativ? Kako se konstruiše potreba za novim fakultetom

Drugim rečima, politička komunikacija ne mora građanina ubediti da glasa za nekoga da bi uticala na izborni rezultat. Dovoljno je da ga ubedi da je njegov glas nevažan, da je izbor unapred određen ili da je čitav politički proces toliko konfuzan, konfliktan i nepouzdan da u njemu ne želi da učestvuje.

Upravo zato jezik predizborne kampanje zaslužuje posebnu pažnju.

Jedan od najuočljivijih obrazaca jeste proizvodnja neizvesnosti.

U poslednjih desetak dana građani su svakodnevno dobijali nove informacije o izbornim listama: ko izlazi, ko odustaje, ko sa kim pregovara, ko je pod pritiskom, ko navodno vrši pritisak na druge i ko će se eventualno još pojaviti na glasačkom listiću. Samo po sebi, izveštavanje o promenama u izbornom procesu potpuno je legitimno. Problem nastaje kada se niz pojedinačnih događaja jezički pretvara u predstavu o izborima kao nečemu što je neprestano nestabilno.

Naslovi poput „Ko iz mraka pritiska opoziciju da odustane od izbora?!” (Blic, 25. 9. 26.) ne informišu samo o mogućim pritiscima. Upotreba izraza „iz mraka” već konstruiše atmosferu tajanstvenosti, opasnosti i skrivenih aktera. Sličan efekat ima i naslov „Opozicija pred nerešivom kvadraturom kruga” (Blic. 8. 9. 26.), kojim se politička situacija metaforički predstavlja kao problem bez rešenja. Birač se tako ne susreće sa političkim sistemom u kojem postoje alternative, već sa scenom na kojoj je sve komplikovano, nejasno i teško razumljivo.

Od politike do sukoba

Druga strategija jeste konfliktno uokviravanje.

U tom obrascu izbori prestaju da budu institucionalni mehanizam za izbor predstavnika i postaju nastavak već postojećeg sukoba. Rečnik se pomera od „programa”, „zakona”, „javnih politika” i „kandidata” ka „frontu”, „borbi”, „nasilju”, „napadima”, „provokacijama” i „odbrani”.

Buka umesto istine: Strategija preplavljivanja medijskog prostora

Buka umesto istine: Strategija preplavljivanja medijskog prostora

Kada građanin više puta dnevno dobije informaciju da je politička aktivnost povezana sa nasiljem, pritiskom ili mogućnošću........

© Danas