Kakvo će biti ne znam, kad će nastupiti – to naslućujem, ništa više od toga.

Možda je već tu, a ja se tek sad budim iz zbunjenosti pa počinjem da ga primećujem.

U obrisima.

Ipak, znam zašto se menja doskorašnji „pejzaž“ (ovo je ironično jer zapravo pejzaž u našim glavama značio je pre svega prikaz prirode ili pogled na prirodu samu, dok sada nije ni nužno koristiti sintagmu „urbani pejzaž“ jer se u prirodu nasilno uglavila gomila zgrada i prateće infrastrukture, te je i značenje pejzaža – osim ako se drugačije ne naglasi – postao manje-više detalj stambeno-poslovnih jedinica sa dekorativnim cvećem).

Dakle, čitam zanimljivu knjigu – „Klimatska psihologija“ i počinjem da kapiram obim uništenja koji je luda glava uobraženog, samovoljnog i umišljenog........

© Danas