Već nekoliko puta u prethodnih par meseci, na ovih sto pedeset i pet stepeni napolju, organizacija Žene u crnom na čelu sa Stašom Zajović stoji mirno, tiho, štaviše, i diskretno u Knez Mihailovoj. Stoje same u crnini sa obeležjima i transparentima na kojima piše „Stop genocidu u Gazi“, „Stop izvozu oružja u Izrael“, ali i „Aušvic – Srebrenica – Gaza… Dokle?“.

Ima tu neke simbolike, u tom stajanju nasred turističko-konzumerističkog epicentra, kada šalju poruke o svim užasima koji su se dešavali i trenutno dešavaju, dok građanstvo uživa u lepotama Beograda. Neki ljudi će im prići, prozivati ih, psovati, drugi će im tapšati i čestitati, ali, nažalost, ona najveća većina će samo nemo to pogledati i nastaviti svojim putem. A ta većina, e pa ona je ta koja, zapravo, daje signal da se sve to desi.

Jer genocid ne nastaje sam od sebe. Ne desi se samo zato što neko nekome zaveže oči i nanišani u potiljak. Ili mu stavi nož pod vrat. I tako uradi više puta. Ne, genocid se dešava zato što čitav jedan svet odluči da ćuti. Da zažmuri. Da sačeka da prođe, kao kišu, kao loš dan, kao još........

© Danas