„Dobro došli u Izrael!“ #  Za Beograd bez doručka #  Dan za melanholiju # Prava slika stanja na Univerzitetu #  Ovo društvo je u celini jedna granična situacija #  Moja Jovina gimnazija –  žrtva tiranije osionih i nerazumnih # Na fakultetu nemam snage da se javim pojedincima

Shvatila sam da sam retko sama sa svojim mislima ovih dana, jer nemam mira. Mogućnost da se povučeš u svoje misli u miru, deluje sad kao veliki luksuz. S obzirom na sve što se dešava u ovom razvaljenom društvu, ali i šire, na ovoj razvaljenoj planeti, deluje nemoguće naći mir za razmišljanje. Pokušavam da pobegnem od misli koje se opsesivno vraćaju. Do mene je danas stigla vest o snimku koji je objavio Ben Gvir, izraelski ministar bezbednosti, na kome je prikazan način na koji se izraelska vojska ophodi prema „teroristima“. Misli koje počnu da se roje, od kojih instinktivno želiš da pobegneš, procure u krvotok i ne daju mira.

Smrkne ti se pred očima, srce potone u želudac, dah se zaglavi u grlu. Ministar, čija figura neodoljivo podseća na domaćeg osuđenog zločinca protiv čovečnosti iz vremena kad je bio u punoj ratno-huškačkoj snazi, likuje nad mučenjem i dehumanizacijom uhapšenih aktivista humanitarne flotile. Ben Gvirova poruka „Dobro došli u Izrael!“ fraza je koja će mi se vrteti u glavi ceo dan – dok slažem sudove u mašinu, dok sedim u gradskom autobusu na putu do fakulteta. U poslednje vreme na miru mislim još samo na časovima sa svojim studentima.

“Vučiću je u lice eksplodirala Slavija”: Kako na biračko telo SNS utiče masovnost studentskih protesta?

“Vučiću je u lice eksplodirala Slavija”: Kako na biračko telo SNS utiče masovnost studentskih protesta?

Na današnjem času, nastavljajući razgovor o osnovnim pojmovima filozofije politike, pričamo o čudnovatom institutu rimskog prava, autoritetu i privilegiji koju ima pater familias . Njegova je privilegija da ubije svog sina bez sankcija. „Eto jedne definicije moći“, rekla sam studentkinjama i studentima, „privilegija ubijanja bez sankcija“. Strahovita je to moć, koja ne poznaje uslove niti granice. Opet se navrzla „Dobro došli u Izrael!“, ta vraška misao koja ne popušta danas. Predivnim koncertom, koji je uveče održala koleginica, saborkinja i pevačica, razdvojen je mučni dan od lake noći. Moći će da se spava.

Nije bilo baš tako. Nakon pet sati sna, uzbuđeni, krećemo na put za Beograd bez doručka. Ma ko će još misliti o hrani usred protestne euforije! Misliće, naravno, moja majka, koja nam je spakovala pitu sa sirom. Pojedena je bez traga dok smo čekali da se svi skupe, te da se posložimo automobilima u kolonu. Na autoputu prolazimo pored........

© Danas