Dragi Zabavniče,

Često u ovim kratkim letnjim noćima, kada se osamim u tami što je za mene najlepši životni pejsaž, pomislim kako bi možda sve bilo drugačije da si imao razumevanje za mene, malog, uštirkanog momka iz novobeogradskih blokova.

Pisao sam ti, gotovo svakodnevno, a ti mi nikada nisi objavio nijedno pismo i tako mi srušio mnoge snove.

Koliko sam te samo ja voleo, Zabavniče. Mogao si makar jedno pismo da mi objaviš. Da si to uradio, ja bih danas bio mnogo drugačiji. Pravda, međutim, postoji. Zahvaljujući mojoj najboljoj drugarici Suzani, a to si mogao da budeš ti Zabavniče, prvi put sam pisao pismo Gardijanu, i zamisli – odmah su ga objavili. Suzana je danas moj Zabavnik. Ona zna i šta i kako. Uopšte mi nije jasno kako je mogla ranije da se druži sa onim Ivicom koji nikada nije ni obratio pažnju na nju, već se više družio onim devojčicama koje se samo smeju, ogovaraju i vrište.

Sam u ćošku, okružen nevidljivim neprijateljima

Lepo je meni moja Suzi rekla – ako neće Zabavnik, hoće Gardijan. I tako je i bilo. Od reči do reči su objavili sve što sam napisao. Posle se Suzana setila da nismo poslali........

© Danas