U „Čudesnoj šumi“, prvom jugoslovenskog dugometražnom crtanom filmu, poludeli Kaktus car hoće da vlada jalovim zgarištem. Ima poseban pik na dabrove jer oni nešto grade, a iz takta ga je skroz izbacio mistični događaj koji nije mogao da razume, ali je proročanstvo govorilo da mu se bliži kraj.

Tako je Kaktus car krenuo logikom spaljene zemlje i svaka sličnost sa današnjom Srbijom je slučajna.

Naime, faza odmazde je bila juče. A juče je došlo odmah posle prekjuče, čim je prvi među nama odlučio da rasklopi sklopljene prstiće kojima su ga učili skupoceni PR magovi valjda da bi ličio na Angelu Merkel i, uopšte, personu koja ume da se kontroliše makar u javnosti.

Faza odmazde počela je kad je postao predsednik pa je umislio da je „vrhovni komandant“ – a njegovo okruženje mu tako tepalo, sve vešajući njegove slike po kancelarijama u kojima su im se guzice zalepile za tapacirung.

U fazi odmazde plaćala se cena ako se ispravi kičma. A kičma je, stalno podsećam, merilo odstojanja obraza od guzice.
No, naš je vladalac još bio tobož široke ruke. I precizne računice – milion kapilarnih glasova, još milion hipnotisanih televizorom, razbijena opozicija i šlus. Dovoljno da se večno vlada.

U toj fazi se na prvog među nama moglo primeniti ono što je jedan aparatčik navodno rekao kad je Staljin obilazio neku decu:........

© Danas