Kažu, mašta izdvaja ljude od drugih životinja. Mungos je dovoljno brz da izbegne ujed kobre, ali ne može da zamisli pink kobru. Mi nismo hitri kao mungos, ali ne možemo da ne zamislimo pink kobru kad je neko pomene. Imaginacija, pomalo prokleti dar. U teoriji bi trebalo da uvek radi.

U praksi, teško mi je da zamislim jutro dvadeset šestog oktobra. Dok ovo pišem samo se još pretpostavlja da će izbori biti dan pre, uostalom, držimo prvog među nama za reč jer on nikada ne laže.

Za početak, deluje izvesno da će dvadeset šesti oktobar biti ponedeljak. Iako su svašta relativizovale i uneredile, naše vlasti još nisu uspele da zakrive prostor i vreme. Ili, ako jesu, onda mi to ne možemo da primetimo. Uzmimo ipak za sada da će biti ponedeljak.

Jednom sam u njuzleteru pitao čitaoce koji im je omraženi dan u sedmici i ponedeljak je rutinski pobedio odnevši više od polovine glasova. Apsolutna većina! Drugi dani nisu imali prigovora na sam tok glasanja, nisu kukali OEBS-u, čak ni na ulicu nisu izašli. Pogotovo to ne bi činio četvrtak, upadljivo najneupadljiviji dan.

Da li će dvadeset šestog oktobra neko osvanuti sa apsolutnom većinom? Da li će ishod biti tako jasan da niko neće moći da kuka, prigovara niti će imati potrebe da ide na ulicu? Hoće li neko već biti iza Kelebije?

Zamislite, stvarno nije lako, to jutro dvadeset šestog oktobra, prijatno sveže, sunčano… miriše burek. Gradski autobusi idu kako-tako. Ali, jesu li svi ljudi budni? Jesu li trezni, kivni? Jesu li to srećni ljudi? Da li se barem jedan komšija dosetio........

© Danas