Ispred Muzeja Nikole Tesle u Beogradu mogu se, gotovo svakodnevno, videti grupe zainteresovanih ljudi iz Srbije i iz celog sveta, kako čekaju da posete ostavštinu i urnu Nikole Tesle. Nijedan drugi muzej u Srbiji ne može da se pohvali tolikim interesovanjem za svoje eksponate.

Otkud tolika zainteresovanost baš za ovaj muzej? Jer u njemu nema nikakvih „zaslepljujućih“ sadržaja. Nema naracije prepotentnih kustosa. Nema ničega što može posmatrača da propagandno „bocne“ u oko. Ali oni, posebno stranci, hrle u ovo, slobodno se može reći, svetsko svetilište nauke i inženjerije.

O neverovatnim, velikim, naučno-inženjersko-vizionarskim delima koje je Nikola Tesla neštedimice darivao čovečanstvu, i bez kojih ono ne bi bilo ovakvo kakvo je danas, već je mnogo napisano i rečeno. NJih je svestan svako ko je uključio sijalicu, elektromotor, televizor, mobilni telefon, itd.

Sve ukazuje na to da samo epohalni Teslini pronalasci nisu glavni razlog za posete njegovom muzeju. Mnogi već govore da ljudi to čine i zato što žele da, posmatrajući izložene eksponate i urnu našeg velikana, osete bezmernu ljubav i empatiju koje su tokom celog života, prosto kiptele iz njega i tekle prema svakom čoveku i biću na planeti, i prema celom svemiru. I da taj proces nastavljaju da čine njegova izvorna dela i njegovi zemni ostaci.

Kako se društvo segregira sve više i više i borba za „moć i privilegije“ postaje sve žešća, bespoštednija i bestidnija, i što je sve teže naći utehu u veri, jer su i mnogi prvosveštenici obuzeti takvom borbom, ljudima su sve potrebniji ljubav i empatija okruženja. U to su nas uverili naši dukat-studenti i mladi koji su svojim nasmejanim, lepim, licima putujući peške i/ili biciklima od grada do grada i od sela do sela, obišli celu........

© Danas