Nesputanim naprednjačkim sivim masama pošlo je za rukom nešto što ne bi uspelo Rableu, Montipajtonovcima, tvorcima Alana Forda i Žiki Obretkoviću zajedno, a to je da pojam ustaša postane – kompliment. Jer, kad samo pomislim ko su naše ustaše, i šta sve stoički godinama podnose, meni, pravo da vam kažem, dođe da im se duboko naklonim, te da im poželim dobro zdravlje i da nastave da rade to što rade.

Iako svi i te kako znamo šta pojam ustaša predstavlja, o tome je sumanuto i pisati, naprednjački su huncuti svojim oksimoronskim delovanjem doveli do toga da, recimo, Goran Marković mora da zna da, kada mu ovaj ili onaj moron viče da je ustaša, to može značiti samo jedno – hodiš časnim putem i od toga ne odustaj. Stoga, pisac ovih smrtno neozbiljnih redova ovu kolumnu posvećuje svim našim časnim ustašama.

Takođe, koristim ovu priliku da se, kao na dodeli Oskara (dok u pozadini svira Internacionala), zahvalim jednom od naših najvećih ustaša, Dragoljubu Draži Petroviću, jerbo mi je pružio priliku da već izvesno vreme pišem sve ovo što pišem, i to bez jednog jedinog cenzurisanog retka, uz tek poneku uredničku intervenciju. Dakle, Dragane J. Vučićeviću, pogledaj se u veštičje ogledalce i priupitaj ga ko je najveći lažov na svetu. Odgovor ti se, rekao bih, neće svideti. I ne zaboravi da je temelj mržnje prema drugima, počesto, mržnja prema sebi.

Ko ode na Ekspo, taj je ćaci!

Ko ode na Ekspo, taj je ćaci!

Zaronimo sad malo u zaumnu naprednjačku etimologiju pojma ustaša, koja je, doduše, važila i za despotije požarevačkog kasapina, ali je poslednjih godina upotreba tog pojma procvala ko ambrozija usred........

© Danas