Rouzi, mladi reper čija popularnost raste iz dana u dan, nastupiće u KST-u 21. maja.

Prethodnu godinu, Rouzi je završio izdavanjem albuma „Ko zna, zna“, a samo nekoliko meseci kasnije obradovao nas Radar Sessionom, na kom su nove pesme dobile svoje live verzije, sa celim „orkestrom“ koji je doneo u pesme live gruv, i digao priču na viši nivo.

Upravo će tako setovani svirati na ovoj turneji, a u Beogradu će svirati 21. maja, u Klubu Studenata Tehnike. Zato smo rešili da popričamo sa Rouzijem,  o celom projektu, ali i sa njegovim bliskim saradnkom u celoj ovoj avanturi, Damjanom iz Radar lejbla.

Za početak nas je zanimalo kako je došlo do saradnje sa Radarom i kako se uopšte rodila ideja da se ceo njegov poslednji album presvira i pretvori u live session. Kako je razgovor odmicao, tako su se u priču uključivali i drugi sagovornici.

„Hronološki, ja sam Damjana iz Radara upoznao mesecima pre nego što sam izbacio album. Kada sam počeo da gradim koncept u glavi — kako će sve da izgleda, kako će da zvuči, koje pesme ulaze — tada smo se i upoznali. Prvobitna ideja bila je da se bend uključi za nastupe uživo, ali je Damjan bio ključna prekretnica da to preraste u ceo session. Meni je to oduvek bilo zanimljivo, ali nisam znao kako organizaciono funkcioniše. Tako smo nekoliko meseci pre izlaska albuma već počeli da radimo na session verzijama“, ispričao je Rouzi.

Na pitanje šta su im bili uzori i reference u tom procesu, dodaje:

„Imali smo dosta referenci. Isaiah Rashad, Post Malone live sessioni, a meni je kao okidač bio Surreal i njegov session u Krokodilu.“

Kako su krenule probe, ceo projekat je, kako kaže, dobio potpuno novu dimenziju. „Tada mi se otvorila nova dimenzija muzike. Tu je bila velika Damjanova inicijativa, ali i energija celog benda. Neki ljudi su se čak maltene vraćali iz penzije da rade na ovom projektu. Tada sam shvatio da ovo više nije samo album, nego živa stvar“, zaključuje Rouzi.

Damjana Nedelkova znamo kao člana benda Proto Tip (kao i nekadašnjeg Gazorpazorpa) ali i kao jednog od ljudi koji stoji iza Radar žurki i istoimenog session projekta. Reč je o muzičaru koji dolazi iz različitih pravaca, stalno istražuje nove zvuke i ne ostaje dugo u jednoj estetskoj zoni. Zanimalo nas je kako je došlo do njegovog upoznavanja sa Rouzijem i na koji način su, uprkos različitim muzičkim pozadinama, pronašli zajednički jezik.

„Upoznali smo se preko zajedničkog druga Pavla Mensura. Bukvalno, sve je bilo potpuno spontano. Otišao sam kod njega, bila je neka ekipa, i onda smo se nas dvojica odvojili, krenuli da pričamo o muzici i odmah se zakucali u istu priču. Posle toga smo se viđali još par puta i sve je krenulo prirodno“, kaže Damjan.

Rouzi se nadovezuje i objašnjava šta ih je zapravo povezalo od samog početka:

„Mislim da nam je od starta bio zajednički cilj. Taj momenat da se ložimo na muziku i kulturu i da napravimo nešto što bismo i sami voleli da slušamo.“

Na pitanje gde su se tačno „kliknuli“, s obzirom na različite muzičke pozadine, obojica priznaju da to ni danas nemaju potpuno racionalan odgovor.

„To je meni i dalje upitnik“, kaže Damjan. „Ali mislim da je suština u tome što se danas granice između žanrova mnogo više brišu. Ja, na primer, trenutno više slušam rep muziku, a on više sviranu muziku. Svako ulazi u svet iz kog ne dolazi.“

„Sve se svodi na ljubav prema muzici. Danas više ni te podele ne postoje kao ranije.“ Damjan se nadovezuje i vraća priču na širu sliku scene:

„Ranije su postojale jasne podele — pankeri, metalci, alternativci. Ja sam to čak i uhvatio pre petnaestak godina kada sam počinjao da izlazim. Danas to više ne osećam tako. Sve je postalo jedan prostor.“

Na temu toga da li se u delu publike i dalje stvara utisak da je “odsvirani rep” automatski viši nivo muzike, razgovor se prirodno prebacio na ono što stoji iza takvog formata — logistiku i rad u bendu.

„Ali pazi, ko god je imao bend i radi s tim, zna koliko je to naporno. Probe, organizacija, usklađivanje ljudi… na kraju dana, ja koji sam preuzeo organizaciju, treba da uskladim osam ljudi da se pojave na probi. To je mnogo teže nego što deluje“, kaže Damjan.

Na pitanje kako uopšte funkcioniše organizacija tolikog benda, kroz smeh odgovara: „Ne znam ni ja. Ima tu svega.“

U bendu, kako se........

© Danas