Sa svih strana, iz mnogostrukih grla i različitih glasova slušam isto: „Srbija je duboko polarizovana, „Srbija je oštro podeljeno društvo“, „U Srbiji se sukobljavaju zaraćeni tabori“, itd, itd.

Nije netačno. Ali, nije ni dovoljno precizno. Ni dovoljno jasno. Da li je dobro ili je loše što su su se ovde oformile dve oprečne političke, ali i društvene snage. Da li bi bolje bilo kad bismo živeli u unisonosti i jednoumlju kao onomad u titoizmu? Ili, možda, razlike treba dozirati i držati pod kontrolom? Da li bi za nas preporučljivo i lekovito bilo srednje rešenje? Ograničena sloboda ili delimična zaštita ljudskih prava?

No, ono što je nesravnjeno bitnije jeste kriterijum po kom se Srbija podelila. Šta je naše seme rascepa koje onemogućava nacionalni sporazum? Oko čega se ne slažu vlast i opozicija? Pristalice režima i njihovi oponenti. Odgovor na ovu zagonetku, ako je uopšte zagonetka, pomoći će nam da razumemo šta je posredi.

Martin u Zagreb; Martin iz Zagreba

Martin u Zagreb; Martin iz Zagreba

Dakle, reč je o shvatanju i poštovanju demokratskih pravila političke utakmice. To jest, reč je o ravnopravnosti svih subjekata na javnoj sceni zemlje. Reč je o slobodi medija, jednakom odnosu prema svima i reč je, najposle, o bespogovornoj primeni Ustava i zakona. Reč je, povrh toga, o nadzornim mehanizmima nad vršiocima vlasti.

U Srbiji vladajuća partija, i još poneko, veruje da postoje interesi i vrednosti iznad demokratskih. Oni takođe veruju da upravo oni, i samo oni, raspolažu bogomdanom privilegijom u donošenju odluka od fundamentalnog značaja za ovu državu. Demokratija je za njih, nepotreban i otežavajući faktor na tom njihovom „svetom“ zadatku.

Svaki neistomišljenik, protivnik ili kritičar nije rival, takmac ili konkurent u demokratskom nadmetanju ideja i programa. Ne, nipošto! Takav je izrod, izdajnik, rušitelj,........

© Danas