Umesto uvoda – jedna pouka. Upućena je našim vrlim pravnicima. Aktuelnom predsedniku Srbije naročito. Evo o čemu je reč.

Pretpostavka (prezumpcija) nevinosti je institut krivičnoprocesnog prava, prvi put primenjena u „Kod penal“ Napoleona Bonaparte iz 1810. Odnosi se na teret dokazivanja u krivičnim postupcima. Po ovom načelu, teret dokazivanja nosi optužba. Zadatak tužioca jeste u dokazivanju krivice. Optuženi ne mora ništa dokazivati i smatra se nevinim do pravosnažne presude suda.

Pretpostavka nevinosti obavezuje isključivo učesnike u sudskom postupku. Ovaj princip nema nikakvog dejstva na opštu javnost i ne tiče se nikog van dotičnog krivičnog procesa. Pravničkim jezikom, pretpostavka nevinosti ne deluje „erga omnes“, već „inter partes“.

Ocena stanja nacije – iskreno do srži

Ocena stanja nacije – iskreno do srži

Izgleda da naš dični predsednik ovu lekciju iz krivičnoprocesnog prava nije najbolje naučio. Još ju je manje razumeo. Lako može biti da mu je ocena iz ovog predmeta poklonjena intervencijom njegovog tadašnjeg partijskog šefa dok je dahijao Pravnim fakultetom u Beogradu.

I mnogi drugi, poput papagaja, ponavljaju ovo veoma pogrešno tumačenje pretpostavke nevinosti predstavljajući je kao opšteobavezujući diktat.

Čitam ovih dana izveštaj BIRN-a o nemačkim poslovnim interesima u Srbiji i o ljudima koji se decenijama bave materijalizacijom tih interesa. Salutiram autorima na detaljnom istraživačkom poduhvatu i podrobnoj analizi. Saznasmo posebno zanimljive i indikativne informacije. Ko, kako i kad.

Mene, ipak, brine nešto drugo. Ili prvo. Kako ti drago, poštovani čitaoče.

Kako smo i zašto pali ovoliko nisko da nas civilizovan svet doživljava (i tretira) ovoliko ponižavajaće? Preciznije, šta smo radili tokom poslednjih decenija i kakav smo utisak ostavljali da bismo se našli u ovako nezavidnom položaju?

Dugo već traje naše lutanje. I naše........

© Danas