Kad mogu dva „nesposobnjakovića“ da se nađu na čelu dve najmoćnije sile sveta, onda i osoba na mestu predsednika Srbije dobija novu dimenziju. Kineskog vođu ne računam, jer nije ni u najformalnijem smislu izabran od svojih građana već od svoje partije.

Nema, na razvijenoj strani čovečanstva, nijednog državnika koji nosi ozbiljnu političku težinu. Nema nijednog sa ličnom harizmom neophodnom za istinskog lidera. Nema ni čoveka (ili žene) s vizijom. Živimo u dobu opšteg sivila. Šablona, kalupa, konfekcije. Svi na slik kao jaje jajetu. Sa sličnim, limitiranim, shvatanjem i prošlosti i sadašnjosti i budućnosti. Mnogo više ne vrede ni oni, tobož mudri savetnici iza svetla pozornice, što im pomažu da deluju pametniji no što zbilja jesu.

Francuz je beskrajno pretenciozan bez uporišta. Nemac je pragmatik koji ne razlikuje važno od nevažnog. Englez se još nije opasuljio, nesvestan na kom se položaju zadesio. Italijanka je izgubljena u svemiru pobrkanih pojmova ekstremne desnice i ekstremne levice. Ostali su još gori. Pogotovu ona dva samodršca u Mađarskoj i Slovačkoj. Komedijanti, ne nalazim prikladniju reč.

Eto šta je njegova politika: Batine i milostinja

U tom neslavnom špaliru anonimusa za jednokratnu upotrebu, ovaj ovdašnji ipak prednjači. U oštroj konkurenciji nesposobnjakovića, on im stoji na vrhu. Uostalom, poput Srbije.

Oni tamo bar glume nekakvu zabrinutost za naciju, predstavljaju se u liku pomiritelja i ujedinitelja, trude se da ostave utisak dalekovidih i odgovornih. Fingiraju vizionarstvo i političku pamet. Ali, što je najvažnije, poštuju demokratska pravila političke utakmice. Poštuju javne institucije i podelu vlasti. U........

© Danas