Evo jednog pitanja koje se postavlja od kad je sveta i veka. Zvuči filozofski, mada je, u stvari, veoma realno. Ima direktnog dejstva na svakog od nas. Uobličili su ga teoretičari, osećaju ga obični ljudi.

Dakle, da li je čoveku važnija spoljašnja ili unutrašnja sloboda? Sloboda od tuđinskog osvajača ili sloboda od domaće tiranije? Da li manje boli strančeva batina od kandžije svog vlastodržca?

Može se definisati i ovako. Ako imamo svoju državu, a vlast u njoj je opresivna i nasilna, jesmo li uistinu slobodni? Vredi li nam ičem ta naša država što nas sistematski ugnjetava i zlostavlja?

Lomila su se koplja među mudrim glavama stotinu godina i duže. Liberali devetnaestog veka, i kod nas i u Evropi, tvrdili su da su politička sloboda i nacionalno oslobođenje dve strane jedne medalje. Potom se pojavio Svetozar Marković s krilaticom po kojoj je unutrašnja sloboda uslov spoljašnje slobode. Danas smo, čini mi se, miljama daleko od neponovljivog Svetozara i njegove iskričave misli.

Srbi su, poznato je, podigli ustanak protiv dahijskog režima, ubrzo i protiv samog Osmanskog carstva, one legendarne 1804. Taj se trenutak, takođe se zna, obeležava kao državni praznik Srbije. S punim pravom i legitimitetom. No, uporedo s tom borbom protiv zavojevača, tekla je i borba za ograničenje vlasti vožda, lokalnih starešina, nešto docnije i samog kneza. Dizane su bune protiv Miloševog samovlašća i u krvi gušene. Slobodarski duh je, dočim, nastavljao da plamti. Do sticanja pune nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878, Srbija je već bila donela tri ustava: Sretenjski (1835), turski (1838) i namesnički (1869). Jedva deset godina pošto je Srbija postala suverena kneževina, zatim i kraljevina, donet je Ustav 1888, u to doba jedan od najdemoratskijih na čitavom Starom kontinentu, kojim je uspostavljen istinski parlamentarizam sa opštim pravom glasa (za muškarce), a vlast monarha znatno ograničena.

Pravosuđe – verni sluga režima kroz decenije

Pravosuđe – verni sluga režima kroz decenije

I kod drugih naroda pretprošlog stoleća primetan je sličan proces oličen u paralelizmu dva vida slobode.

Međutim, onda kad nacionalna država biva........

© Danas