Evo jednog pitanja koje se postavlja od kad je sveta i veka. Zvuči filozofski, mada je, u stvari, veoma realno. Ima direktnog dejstva na svakog od nas. Uobličili su ga teoretičari, osećaju ga obični ljudi.

Dakle, da li je čoveku važnija spoljašnja ili unutrašnja sloboda? Sloboda od tuđinskog osvajača ili sloboda od domaće tiranije? Da li manje boli strančeva batina od kandžije svog vlastodržca?

Može se definisati i ovako. Ako imamo svoju državu, a vlast u njoj je opresivna i nasilna, jesmo li uistinu slobodni? Vredi li nam ičem ta naša država što nas sistematski ugnjetava i zlostavlja?

Lomila su se koplja među mudrim glavama stotinu godina i duže. Liberali devetnaestog veka, i kod nas i u Evropi, tvrdili su da su politička sloboda i nacionalno oslobođenje dve strane jedne medalje. Potom se pojavio Svetozar Marković s krilaticom po kojoj je unutrašnja sloboda uslov spoljašnje slobode. Danas smo, čini mi se, miljama daleko od neponovljivog Svetozara i njegove iskričave misli.

Srbi su, poznato je, podigli ustanak protiv dahijskog režima, ubrzo i protiv samog Osmanskog carstva, one legendarne 1804. Taj se trenutak, takođe se zna, obeležava kao državni praznik Srbije. S punim pravom i legitimitetom. No, uporedo s tom borbom protiv zavojevača, tekla je i borba za ograničenje vlasti vožda, lokalnih starešina, nešto docnije i samog kneza. Dizane su bune protiv Miloševog samovlašća i u krvi gušene. Slobodarski duh je, dočim, nastavljao da plamti. Do sticanja pune nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878, Srbija je već bila donela tri ustava: Sretenjski (1835), turski (1838) i namesnički (1869). Jedva deset godina pošto je Srbija postala suverena kneževina, zatim i kraljevina, donet je Ustav 1888, u to doba jedan od najdemoratskijih na čitavom Starom kontinentu, kojim je uspostavljen istinski parlamentarizam sa opštim pravom glasa (za muškarce), a vlast monarha znatno ograničena.

Pravosuđe – verni sluga režima kroz decenije

Pravosuđe – verni sluga režima kroz decenije

I kod drugih naroda pretprošlog stoleća primetan je sličan proces oličen u paralelizmu dva vida slobode.

Međutim, onda kad nacionalna država biva ustoličena, prestaje težnja ka spoljašnjoj slobodi, jer je ostvarena. Ostaje mukotrpna i tegobna bitka za građanske slobode, ljudska prava, jednakost ljudi pred zakonom. Mi se s tom nemani opresije rvemo i dan-danas. Rvemo s neizvesnim ishodom.

I sad nam se potura, sasvim podlo i zlonamerno, kako nam preti neprijatelj „iz vana“. Kako nam je neophodno nacionalno jedinstvo oko aktuelnih vlastodržaca ne bismo li se od te belosvetske opasnosti nekako spasli. Oni iz inostranstva, zapadnog naročito, ništa drugo ne rade nego smišljaju kako će nam smrsiti konce. Zato svi moramo pod režimski barjak, zaodenut srpskim plaštom, uz apsolutnu lojalnost i totalnu poslušnost. Svaki onaj što se protiv režima pobuni, digne glas, suprostavi se, zaslužio je najgore zato što je izdajnik roda svog, strani plaćenik, izrod i hulja najniže vrste.

U tom stavu vlastodržaca ni truni istine nema. To je najjeftinija demogogija, najprljavija propaganda, kojom se anestezira ovaj neuk puk.

Reče lepo jedna seljačka starina (verovatno moj vršnjak) sa barikada:

„Na ramenima nose televizore umesto glava.“

Još se u Srbiji može naći i uma i razuma. U tragovima, doduše.

Nekad mi deluje kao da je većina naroda odustala od sebe. Da dostojanstvo za njih više nije vrednost nad svim vrednostima. Da je roba i da se kupuje i prodaje, njom trguje ili vrši prosta trampa.

Zar za životni uspeh smatramo milostinju u ispruženoj šaci? Apanažicu za sleganje ramenima? Platicu za potpis po diktatu? Honorarčić za učinjenu nečasnost?

Koliko ima nas, pobunjenog naroda? Koliko ima nas u čežnji za slobodom? Koliko ima nas pravih demokrata? Bilo nas je prošlog 15 marta. Bilo nas je u stotinama hiljada. Bilo nas je hrabrih i odlučnih. Bilo nas je… Da li će nas opet biti?

Međunarodno pravo se poglavito bavi odnosom među pojedinim državama, njihovim uzajamnim pravima i obavezama. Međunarodno pravo, s više ili manje uspeha, uređuje međunarodni poredak. Za karakter političkog sistema, stepen individualnih sloboda ili intenziteta represije, međunarodno pravo je gotovo nezainteresovano.

Prekršaji međunarodnog prava, i eventualne sankcije, konstatuju se, i izriču, u slučajevima flagrantnog kršenja utvrđenih međunarodnopravnih normi. I ovo, naravno, u skladu sa mestom, ulogom i autoritetom država na internacionalnoj sceni.

Poruka je jasna i jednostavna. Držite se propisanih pravila; u sopstvenim zemljama možete raditi što vam je volja. Kaže se, to je unutrašnja stvar. Sam narod mora da se izbori za političko okruženje u kom će živeti.

A šta ćemo kad je sva vlast u rukama vlastodršca i kad je narod potpuno obespravljen i nemoćan u sudaru sa organizovanom silom režima?

I ovde je poruka jasna i jednostavna.

Snađite se kako znate i umete. Ili se pobunite i stradajte ili trpite samovolju i zulum. Vaša zemlja – vaš problem.

Najnoviji primer Irana je veoma rečit. Nisu Amerikanci i Izraelci napali Teheran zbog tamošnjeg nezamislivog gaženja ljudskih prava i elementarnih sloboda. Ne. Iran je napadnut zato što je u očima napadača pretnja njima i njihovim interesima.

Tako je onomad bilo i s Miloševićem. Tadašnja Savezna Republika Jugoslavija bila je podvrgnuta sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog njene ratoborne politike u regionu. I potonje NATO bombardovanje bilo je motivisano istim povodom.

To što je Miloševićeva vlast proganjala, terorisala i ubijala vlastite građane, ispostavilo se, u najmanju ruku, kao sekundarno pitanje. U stvarnosti, malo se ko usled toga preterano uznemiravao.

U turobnom zaključku ovog napisa, moglo bi se reći ovo. Kolektivna sloboda svog čopora na svojoj (obeleženoj) teritoriji je neprikosnovena. Predstavlja se svetim činom patriotizma. Individualna sloboda građanina i građanke već je malo problematičnija. I diskutabilnija. I kontradiktornija. Dilema ostaje: Jeste li to istinska odanost svojoj naciji ili akt kolosalne izdaje nacionalnih ciljeva?

Ako si protiv aktuelne vlasti i njenog kolovođe, da li si zaslužio najgore uvrede i psovke? Svaki je diktator, odvajkada, igrao na kartu nacionalizma i rodoljublja. Svaki. Izuzetak ne postoji. I svaki je sebe predstavljao u svetlu jedinog i jedinstvenog branioca tog najuzvišenijeg ideala.

Baba o uštipcima, a Protić o…

Baba o uštipcima, a Protić o…

Shvatamo li, u većini, o čemu je reč? Šta je posredi? Kakvoj smo pokvarenoj manipulaciji izloženi?

Sloboda ili podaništvo? O tome se radi, poštovani čitaoče. O tome i ni o čem drugom.

A devojčice ginu. Onomad Sanja Milenković na mostu u Varvarinu 1999. Zatim ona predivna deca u Nigeriji 2014. Sad – nikom dužne učenice u Iranu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_72814758",{"video":"2520914","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Politika • 05.03.2026. 16:26 Hrvatska odgovorila Vučićevom ministarstvu: "Najveća napetost za Srbe ovde biće odabir između Jadrana i vinskih ruta"

Hrvatska odgovorila Vučićevom ministarstvu: "Najveća napetost za Srbe ovde biće odabir između Jadrana i vinskih ruta"

Ekonomija • 06.03.2026. 10:02 SAD dozvolile kupovinu ruske nafte jednoj zemlji

SAD dozvolile kupovinu ruske nafte jednoj zemlji

Ekonomija • 06.03.2026. 07:16 "Vučićeve izjave izazvale paniku, građani prave zalihe": Da li će danas gorivo na pumpama poskupeti?

"Vučićeve izjave izazvale paniku, građani prave zalihe": Da li će danas gorivo na pumpama poskupeti?

Društvo • 05.03.2026. 20:00 Sedmica na lotou nije izvučena od avgusta: Profesor statistike objašnjava kakve su šanse da je u narednom kolu dobijete i postanete evromilioner

Sedmica na lotou nije izvučena od avgusta: Profesor statistike objašnjava kakve su šanse da je u narednom kolu dobijete i postanete evromilioner

Svet • 06.03.2026. 08:08 UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Izrael bombarduje Bejrut i Teheran, Iran preti evropskim državama ako se uključe u rat (FOTO, VIDEO)

UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Izrael bombarduje Bejrut i Teheran, Iran preti evropskim državama ako se uključe u rat (FOTO, VIDEO)

© Danas