Petak, 22. avgust 2025. Kod Železničke stanice u Novom Sadu nemila ali redovna, uporna, neizbežna komemoracija.

Sugrađani se okupljaju pre 11.52. Minut pre toga pristiže i nekoliko bajkera. Kada se pešacima upali zeleno, raskrsnica se puni ljudima. Pristiže i oniži, sedokosi, pogrbljeni, u godinama, ali bistrog pogleda, Slobodan. Tišma.

Staje tik pored tek nešto mlađeg sugrađanina u beloj majici sa natpisom KRIK. Slobodan se za trenutak kratko osvrnu ka njemu pa odmakne pola koraka, da ne zaklanja pogled.

Svi stoje suočeni sa tim zlim mestom, nadstrešnicom koje će zauvek zlokobno visiti nad ulazom Železničke. Tišina sve veća. Prolazi devojka sa mobilnim, snima video zapis. Prolaze još neki, koje nije briga za druge.

Oblačno je, vetar pojačava, prve kapi kiše. Pa sve više. Slobodan namiče žuti kačket, a njegov sused u........

© Danas