Priznajem. Nedostaje mi.

Navikao sam da početkom avgusta dobijem mejl koji počinje sa „poštovani… predsednik ima čast da Vas pozove na tradicionalni prijem koji će se održati 12. septembra… Molim Vas da potvrdite prisustvo…“.

Nekada je mejl iste sadržine stizao krajem maja/početkom juna, a taj tradicionalni prijem bio je prvih dana jula.

Ne sećam se koji je predsednik pomerio održavanje prijema na septembar da bi izbegao preklapanje sa žurkom u rezidenciji američkog ambasadora povodom Dana nezavisnosti.

Ali sećam se da su novinari iz Užičke 44 trčali na drugi kraj Dedinja da ne propuste tradicionalni prijem u Šekspirovoj 27. Godišnji prijem Srpskog poslovnog kluba Privrednik.

Ove godine nije bilo pozivnice.

A prošao je i 12. septembar, dan kad se prijem obično održava. Iz Šekspirove ni slike, ni tona. Ni jedan medij da izusti reč o prijemu.

Zveckanje kapitalom, a ne oružjem

Raspitao sam se kod viđenijih kolega da li su dobili pozivnicu i da li su možda bili na prijemu. Svi rekoše da nisu pozvani i da ništa ne znaju o prijemu. Pola u šali, pola u zbilji tvrde da ih ne bi začudilo da je prijem održan a da oni nisu pozvani. Hmmm.

Godišnji prijem u klubu Privrednik smatra se jednim od najznačajnijih društvenih događaja u Beogradu, uveden posle demokratskih promena 2000. godine.

Klub je, šta god neko mislio o njemu, stekao kultni status u društveno-ekonomskom miljeu Srbije.

Članovi Kluba vlasnici su nekih od najvećih srpskih kompanija, većina ih je među najbogatijim ljudima u Srbiji i regiji, plaćaju državi više od milijardu evra poreza i poslodavci su desetinama hiljada radnika.

Klub je u protekle 23 godine bio pokretač........

© Danas