Danas slavimo.

Ovaj 1. septembar biće crvenim slovima upisan u istorijski kalendar Srbije. Svake godine obeležavaćemo Dan velike pobede kad je ujedinjena Srbija do nogu potukla omraženog neprijatelja. Trgovci su na kolenima, pitanje je dana (najviše šest meseci) kad će ispustiti trulu kapitalističku dušu i priznati poraz.

Zahvaljujući mudroj odluci predsednika da raskine eksploatatorske lance građani Srbije neće više biti sužnji „neoliberalnog tržišta“ nego će slobodno uživati u čarima jeftine hrane u takozvanim trgovačkim lancima. Dok je ćurki biće i podvarka. A posle ćemo da vidimo.

Iznenađujuća vest, predsednik je za odluku da se obračuna s trgovačkim „pijavicama“ dobio, pa skoro, plebiscitarnu podršku. Da je išao na referendum, trijumfalno bi pobedio.

Obračun s trgovcima dugo se planira i priprema. Predsednika odavno na tu meru huškaju mnogi društveno-političko-ekonomski akteri – ne samo (kako bi se očekivalo) perjanice predsednikovog režima nego i oni koji se smatraju njegovim ljutim oponentima – politički opozicionari, nezavisni analitičari, kritički nastrojeni ekonomisti, građanski aktivisti, borci za prava potrošača, mediji.

Kao čest gost televizijskih emisija primećen je i nekadašnji visoki funkcioner Socijalističkog saveza radnog naroda (SSRN, ne sećam se da li Beograda ili Srbije), u Titovo vreme zadužen za brigu o potrošačima, sada aktivan da bi valjda očuvao kontinuitet socijalističke borbe za radne ljude i građane a protiv trgovačkih profitera.

Od države „s ljubavlju“

Predsednikov udar na trgovce posledica je opšteg animoziteta srpskog društva prema njima. Posao mu je značajno olakšan jer se Srbija, posle jednoumne medijske kampanje, skoro pa ujedinila u toj borbi. Niko nema lepe reči za trgovce, oni se uglavnom tretiraju kao lopuže i derikože.

Srbija ima dugu tradiciju borbe s trgovcima u........

© Danas