„O, zdravo zete. Dođi, sedi.“ „Gospodine Čipulja, čast mi je što sam došao kod vas…“ „Ne tu, sedi mi u krilo.“ „Oh, zar već? Pa, evo, ovaj…“

„Tako. Sad ću dobro da te opipam, da vidim da nisi možda naoružan.“

„Naoružan sam dobrom voljom da vam budem što bolji zet, gospodine Čipulja! Opipajte me slobodno, osetićete samo pištolje koji ispaljuju ljubav iz šaržera punih sreće.“

„Slatkorečiv si zete, to mi prija. Ali bilo ih je koji su jednog dana bili slatkorečivi, a narednog završili u Dunavu. A to ne želimo, jelda?“

„Gospodine Čipulja, ako ikada razočaram vas ili vašu ćerku, samostalno ću skočiti u Dunav kad je najhladniji! Ijao, hi hi, golicate me.“

„Izvini, zete, ali ja nikome ne verujem, pa tako ni tebi. Možeš da ustaneš sad.“

„Hvala vam. Gde da sednem?“

„Pre nego što sedneš, skini sve sa sebe.“

„Ovaj, zar već? Hi hi, da nije malo prerano…“

„Ma, ne budi lud! Skini se go, da vidim imaš li bubice kojima su te blokaderi ozvučili. One su ovih dana prilično male, ne mogu da ih napipam uobičajenim pretresom.“

„Nema........

© Danas