Sećate se, naravno, izvesne čaršijske priče o izvesnom lomljenju kvaka po kancelarijama kad je izvesnik bio naročito nervozan. Nastupili su, avaj, neizvesni dani, traje to već neko vreme, ali reklo bi se da su kvake pregrmele još jednu epizodu. Premda beše gusto.

Na godišnjicu pakla koji se dogodio na ulicama Valjeva, predsednik izjavljuje da mu je izuzetno žao ako je neko dobio „udarac više, dva ili tri“. NJegov izraz lica pak izjavljuje da mu je jedino žao ako je neko dobio udarac manje. Ili dva ili tri. Potom sledi klasično radikalsko „ali“, a za njim spin i relativizovanje, čisto da i ono malo lažne empatije potre. Da bi recept za slatku malu izvrnutu tortu bio potpun, šlag glasi: „Država nikad ne beži od odgovornosti.“

Srbija je u požarima, javašluk je na Gazivodama, jedan Srbin tučen je i mučen na Kosovu. Za to vreme, ovdašnji bog zalazi među smrtnike, bar one koji njegovo duboko saosećanje i milost tobož imaju, jer ga podržavaju. Na one druge podstrekivao je vozače kola, slao stranačke batinaše i policiju, pomilovao ubice u pokušaju – i to svi znamo.

Ono što je, međutim, sada vidljivije nego ikada ranije jeste koliko prezire i ovaj deo naroda koji mu je, kao, po volji: kad se pogledaju snimci, ton i način na koji se obraća roblju koje je došlo da ga moli za ovo i ono, vidi se čovek kome je staž sopstvenog šmiranja dojadio i jedva se suzdržava da ne počne da psuje i bije. Vidi se čovek koji glumata Tita bravara, a u sebi zamišlja kako lomi kvake (dok zamišlja da to nisu kvake). Smaraju ga ljudi jako,........

© Danas