Vrhovni argument zašto vrhovni meteorolog neće raspisati izbore ove godine najsažetije glasi: a što bi. Sve što mrcvari ljude njemu je milo, plus ima ona taktika „mi sad treba da se sakrijemo ispod kamena dok belosvetska halabuka ne prođe“ – primenjena na lokal, u smislu: ako dovoljno dugo čekam, dočekaću povoljnije okolnosti, a za to vreme klatiću im živce bezecovanjem ovih i onih datuma i ubijati ih u pojam specijalitetom kuće: pakostima na nivou vrtića.

Paralele s Gebelsom su čisto laskanje: mi imamo posla s iskompleksiranim derištem, čija se taktika mahom svodi na podetinjavanje cele igrice do mere da čak i osmogodišnjak zakoluta očima i kaže: „Ma neću više da se igram, ovo je glupo, pokvario je igralište.“ Međutim, smešna je koliko i ogavna – a i opasna – činjenica da to zapravo nije strategija: onome ko je snevao da bude skul buli, kabadahisanje po školskom dvorištu i klinačka pokvarenost jesu prirodni mentalni ekosistem; on nije dizajnirao teren da bi nas u njega uvukao, on nas uvlači na teren gde oduvek živi i za koji jedino zna. Dva taze primera posebno su se istakla: rat natpisima/nalepnicama i plašenje lapotom.

Kad smo bili deca, bilo je one klinčadije čija je jedina replika bila „ti si to dvaput više“ – ti mu kažeš da je takav i takav – jer jeste – a on/ona, u nemoći da ti drugačije doskoči, kaže da si to sve ti, samo puta dva. Jadna fora, ali efektno nervira drugu stranu. Što je derletu više nego dovoljno. I gadan je prizor kad neko čitavog života usavršava pokvarenost a suštinski ne odmiče od........

© Danas