Dođe septembar, doba godine kad se deca vraćaju u klupe ustanova koje nisu samo obrazovne, već i vaspitne; pročulo se da je tom prigodom javno zucnuo izvesni Macut Đuro, glavni lik slavnog romana „Nevidljivi čovek“, te poželeo učenicima i učenicama srećan početak škole. Za vreme njegovog premijerskog vakta, prvi i jedini put otkad je ove zemlje, ljudi samo malo stariji od školaraca postali su mučenici i mučenice u garaži zgrade Vlade, jer ih je tamo bukvalno mučio i maltretirao odlikovani pendrek sa simptomima umišljaja da je novi Legija.

Prosvetari masovno dobijaju otkaze iz odmazde, jer su decu učili časti i poštenju u praksi, sopstvenim primerom, svesni posledica; broj fraktura na kostima studenata po jedinici vremena na istorijskom je statističkom vrhuncu. Pri takvoj klimi, prikladno je poželeti svima njima sreću, jer žive u državi gde sad samo pukom srećom anatomija ostaje neoštećena, osim ako si hulja. Jer Hulja hulju mije.

Obrazovanje je u krizi, i to daleko suštinskijoj no što se čini kad se taksativno pobroje njene vidljivosti. Kako sada stvari stoje, program svakog školskog ili fakultetskog predmeta – laže, pošto odstupa od jave. Ponegde već i svojim imenom odaje problem, kao na primer ono što se nekad zvalo „priroda i društvo“: društvo je razvaljeno, a kako........

© Danas