Tim istraživača sa Fizičkog fakulteta u Beogradu razvio je alat za brzu atribuciju klimatskih promena za ekstremne događaje.

Time je postao prva institucija u regionu jugoistočne Evrope koja može da izvrši ovakav tip studija, zasnovanih na metodologiji koju primenjuje međunarodna inicijativa World Weather Attribution.

Studije atribucije predstavljaju procenu u kojoj meri se pojava nekog ekstremnog vremenskog događaja može pripisati klimatskim promenama. Omogućavaju nam, drugim rečima, da damo ocenu koliko su klimatske promene povećale verovatnoću nekog ekstremnog događaja, kao i da odredimo koliko je taj događaj jači usled klimatskih promena, piše za Klima101.rs jedan od autora Lazar Filipović.

Studije atribucije su generalno novitet u nauci: prva studija atribucije objavljena je 2004, dok je metodologija koju mi sada koristimo u upotrebi od 2020. godine.

Zašto se baš Evropa tako brzo zagreva?

Zašto se baš Evropa tako brzo zagreva?

Naučnici koji su uveli ovu metodologiju su uglavnom iz zapadne Evrope, pa su postojeće studije mahom fokusirane na ovaj region; region jugoistočne Evrope je samim tim postao svojevrsna „crna rupa” za studije atribucije. To je ono što mi želimo da promenimo.

Ovo je posebno važno na prostoru Balkana, zato što je naš region u proseku više zagrejan u odnosu na ostatak kontinenta.

Koliko je zapravo brza jedna „brza analiza”?

Analize koje će se raditi uz pomoć ovih alata su „brze” u smislu da će one davati rezultate svega par nedelja nakon što se neki događaj desi.

Dok traje jedan ekstreman događaj, teško je proceniti koliko je on u stvari ekstreman, koliko dugo će trajati, i kolika je šteta koju on........

© Danas