Autobiografska slikovnica nije česta pojava u ovdašnjem izdavaštvu. Još su ređe uspomene na odrastanje u Beogradu, pogotovo na Beogradskoj tvrđavi i u Kalemegdanskom parku.

Ovaj beogradski iskorak napravila je arhitekta Marija Jeremić sa svojom prvom knjigom „Jabuke sa Kalemegdana“, koju je ilustrovala Marija Popović, a objavila izdavačka kuća Kreativni centar.

Jednostavna i nežna priča koja izranja uz dečiji naivne linije i crtež vraća u detinjstvo sve generacije koje su odrastale i nežne godine provele na ovom čarobnom mestu koje je poznato i kao glavni umetnički motiv i simbol Beograda.

– „Jabuke sa Kalemegdana“ zapravo su nastale iz vrlo jednostavne želje – da ne zaboravim šetnje sa dedom i sestrom i sve te naše svakodnevne dogodovštine. Prvu skicu napisala sam pre oko šest godina i ona je dugo stajala nezavršena, sve dok prošle godine nisam odlučila da joj se vratim, završim je i pošaljem kao koncept Kreativnom centru. Tek kroz pisanje sam shvatila koliko su mi u sećanju ostale upravo male, svakodnevne stvari. Ne neki veliki događaji, već šetnje, igra, razgovori, penjanje na lava, veverice, topovi, jabuke, odlazak kod bake na palačinke… Sećanja vremenom blede i želela sam da jedan deo našeg detinjstva sačuvam na papiru. U međuvremenu je ta lična potreba prerasla i u nešto šire. Volela bih da knjiga podseti i decu i roditelje da uživaju u tim običnim trenucima, jer često upravo oni kasnije postanu velike i važne uspomene iz detinjstva – objašnjava u razgovoru za Danas Marija Jeremić kako su nastale “Jabuke sa Kalemegdana”.

 Šta je za Vas Kalemegdan?

– Kalemegdan je za mene mnogo više od jednog mesta u gradu. On je deo različitih perioda mog odrastanja i zato ne mogu čak ni da izdvojim jedno prvo ili najvažnije sećanje na njega. Tu su šetnje sa dedom i sestrom iz knjige, kasnije sam išla i u školu u blizini, tako da se za svaku fazu života vezuje neka druga uspomena. Tokom detinjstva smo živeli na više mesta, i u Beogradu i u još tri države, pa mi je možda zbog toga posebno zanimljivo kako neka mesta ipak ostanu čvrsto vezana za osećaj doma i odrastanja. Mislim da je Kalemegdan takav i za mnoge Beograđane. Verovatno skoro svako ko je na njemu provodio vreme ima neki svoj Kalemegdan – svoju klupu, drvo, igralište, prvu šetnju, mesto sastanka ili neku sasvim malu priču koja mu je ostala u sećanju.

Zbog čega su Kalemegdanski park i Beogradska tvrđava važni za........

© Danas