Ako već imate pravo da odlučujete o Srbiji, onda imate i obavezu da razmišljate o posledicama svojih odluka. Ne možete uzimati ono što vam Srbija pruža, a zatvarati oči pred onim što se njenim građanima događa.

Dugo se već kanim da o ovome prozborim. Ne želim bilo koga da povredim, o opet moram da kažem ono što mislim jer ću se osećati krivom što nisam makar pokušala da objasnim.

Pišem vam kao neko čiji su koreni sa one strane Drine. Moji roditelji, babe i dede, moja porodična istorija – sve je to deo mene i razlog zbog kojeg me sudbina Srba u Republici Srpskoj nikada nije ostavljala ravnodušnom.

Upravo zato vam i pišem. Ne zato što vas se odričem, već zato što me boli ono što se danas dešava i zato što ne pristajem da zbog zajedničkog porekla ćutim o onome što smatram nepravdom.

Mnogo je naših ljudi ostavilo kosti u ratovima. Mnogo je majki ispratilo sinove i nikada ih nije dočekalo. LJudi su davali živote verujući da se bore za svoj narod, svoje porodice i domove. Danas se, međutim, suočavamo sa nečim što otvara ozbiljno pitanje našeg međusobnog poštovanja i odgovornosti.

Ljudi iz Republike Srpske prijavljuju se na fiktivne adrese u Srbiji, ostvaruju prava i primaju pomoć iz naše države, a zatim glasaju na našim izborima i odlučuju o našoj budućnosti.

O tome ne govorim na osnovu glasina. Govorim iz ličnog iskustva i saznanja iz stvarnog života. To nije za mene apstraktna politička priča, već nešto sa čime sam se neposredno susrela.

Ne očekujem da imate iste stavove kao ja. Smeta mi pomisao da neko ko ne živi u Srbiji, ko ovde ne podiže decu i ne snosi svakodnevne posledice političkih odluka, može da utiče na život ljudi koji će sa tim posledicama morati da se suočavaju svakog dana.

Srbija prolazi kroz duboke podele. LJudi se bore za pravdu, institucije,........

© Danas