„Blaženi ste kad vas nagrde i usprogone i nabede svakim zlom lažući mene radi.”
(Matej 5, 11)

U rudarstvu, jalovište je mesto gde se odlaže materijal koji nema vrednost. Jalovište je prostor za odlaganje nusproizvoda procesa pripreme mineralnih sirovina.

To je ono što preostane kada se iz utrobe zemlje iscedi bakar, zlato, profit. To su milioni tona sitno smrvljenog kamena, mulja i hemijskih ostataka. Jednom rečju, otrov koji ne rađa ništa. Jalovište je spomenik onome što smo odbacili da bismo dobili sjaj zlata i bakra.

U novinarstvu, tabloidi su identična pojava. Oni su jalovište javnog govora. To je nusproizvod političke i ekonomske eksploatacije društva.
Šta je tabloid? To nije novina. To je alat za eksploataciju najnižih ljudskih nagona. Njihova svrha nije informisanje, već ekstrakcija pažnje kroz proizvodnju straha, mržnje i sramote.

Kao što rudarska kompanija ne brine o pejzažu koji ostavlja iza sebe, tako ni tabloidni urednik ne brine o uništenim životima. Cilj je jednostavan: profit kroz kontaminaciju. Tabloidno novinarstvo je industrija koja pretvara čovekovu privatnost, čast i dostignuća u jalovinu, ostavljajući za sobom pustoš. To je vid medijskog zagađenja koji, poput sumpor-dioksida ne poznaje granice i ne bira žrtve.

Tabloidi su filtrat onoga najgoreg u nama, upakovan u naslove koji vrište. Oni su deponija na kojoj se svesno odlažu laži, klevete i uvrede kako bi se „očistio” put za prolazak kapitala i moći.

Bor je grad ekstrema. Ovde je zemlja prekopana, a vazduh težak. Naša jalovišta su opipljiva; ona su deo naše topografije. Ali, postoji jedna suptilnija veza. Tabloidi su zagađivači koji funkcionišu po istom principu kao i topionica bez filtera.

Saobraćaj kao ogledalo egzistencijalne bede

Zagađenje u Boru je vidljivo. Vidite ga na lišću koje žuti u junu, na fasadama koje se ljušte, u onkološkim kartonima naših komšija. Ali tabloidno zagađenje je opasnije jer je nevidljivo dok ne postane terminalno.

Filteri u medijima se zovu „etički kodeks” i „javni interes”. Kada se ti filteri isključe radi većeg profita ili političke koristi, dobijamo oblak toksičnih informacija koji prekriva grad. Tabloidi su deponije na koje se izbacuju laži da bi se sakrila istina o stvarnom stanju društva. Oni su dimna zavesa koja nas sprečava da vidimo dubinu sopstvene egzistencijalne bede. Dok mi udišemo njihove naslove, oni iskopavaju naše živote, tražeći bilo šta što mogu da prodaju kao skandal.

Tabloidi su mesta gde moralna higijena prestaje da postoji. Kao što jalovište zagađuje podzemne vode, tako tabloidi zagađuju podsvest naroda. Oni normalizuju nenormalno. Oni pretvaraju čoveka u metu, a metu u krpu.

Tabloidi su bolest javnog prostora. Oni su industrija sumnje, fabrika etiketa i mašina za proizvodnju laži. Njihov proizvod nije informacija već kompromitacija: hit, naslov, šok. Njihova svrha se ne meri istinom, već klikom; njihov cilj nije da objasne već da unište; njihov metod nije istraživanje već ponižavanje. Tabloid je medij koji živi od razaranja tuđeg ugleda, i onda ga, kao otrovni mulj, baca niz javni kanal da bi zagađenje potrajalo. A ti otpadci kruže dalje, talože se u kolektivnom sećanju i zatrpavaju ono što je istina i dostojanstvo.

Ako je topionica srce industrije, tabloidi su njena izduvna cev. Oni izbacuju toksične čestice u etar, znajući da će se one taložiti u........

© Danas