Svake godine, na dan 27. marta, razmišljam o tom datumu – šta on nama kao društvu predstavlja, ali stvarno? Postoji više načina da se na njega gleda – ideološki, kroz teorije zavere ili istorijski, naučno neutralno, što znači da treba uzeti u obzir činjenice, okolnosti i nastale posledice i izvući objektivan zaključak.

Prva dva načina uveliko imamo – po prvoj verziji, koja je bila na snazi do 1990. godine, tj. po formalnoj ideologiji SFRJ, 27. mart je bio veličanstven događaj kada je narod shvatio da je tadašnja vlast „izdajnička“ i, predvođen mladim komunistima, zbacio je u nastupu „opravdanog revolta“ pod parolama „bolje rat nego pakt“ i „bolje grob nego rob“.

To je razumljiv pogled za komuniste, jer da nije sledio dalji tok događaja izazvan tim pučem, oni nikada ne bi došli na vlast u Jugoslaviji, jer je prvo morao da se desi potpuni slom prethodnog uređenja da bi uopšte imali šanse da preuzmu vlast i naprave društveni reset pod svojim uslovima.

Koliko ljudi je učestvovalo u demonstracijama 27. marta 1941. godine?

Koliko ljudi je učestvovalo u demonstracijama 27. marta 1941. godine?

Druga verzija je, naravno, kafanska teorija zavere, široko rasprostranjena nakon 1990. godine, da je to sve u biti usmereno protiv Srba od strane Engleza i masona, sa ciljem da bi se srpski narod uništio. Umešanost engleskog interesa je istorijski neosporna, ali daleko je to od zavere i objašnjiva je. Velika Britanija je bila u teškom položaju i njen interes da oteža rat Nemačkoj je logičan i razumljiv.

Ono što nam fali kao društvu jeste istorijski neutralan pogled, koji bi izvukao najlogičniji zaključak, a da pri tome mislilac ne bude optužen za revizionizam istorije, što je kod nas česta pojava.

Pošto živim u Zemunu, često prolazim pored ruinirane Komande ratnog vazduhoplovstva i ne mogu da se ne setim šta je krenulo i šta se pokrenulo iz nje. Ta monumentalna zgrada izgrađena je 1935. godine po projektu arhitekte Dragiše Brašovana kao sedište najmlađeg i najmodernijeg (uz to i anglofilskog) roda vojske Kraljevine Jugoslavije – ratnog vazduhoplovstva.

U toj zgradi su oficiri RV, predvođeni generalom Simovićem, planirali i iz nje pokrenuli vojni puč 27. marta, par dana nakon potpisivanja pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.

Iz dnevnika savremenika tog vremena (potpredsednika vlade Vlatka Mačeka, Slobodana Jovanovića, kao i vojnog atašea u Berlinu Vladimira Vauhnika) može se osetiti duh vremena i raspoloženje u političkim i vojnim strukturama u tim prelomnim danima. Vlatko Maček opisuje dolazak generala Simovića u zgradu vlade i otvorene pretnje vladi, pozivanje na Kosovsku bitku uz mitove i srbovanje u slučaju potpisivanja pakta. Prisutni ministar odbrane, general Pešić, te pretnje nije shvatao ozbiljno, nažalost, kao i većina vlade Kraljevine, iako je bilo predloga da se Simović odmah uhapsi zbog takvog nastupa.

I gde nas je dovela ta opasna avantura podgrevana mitovanjem?

Kakve je opcije imala vlada Kraljevine Jugoslavije u tom trenutku? Šta je bilo najracionalnije učiniti? Kakva je bila politička situacija u zemlji?

Kao što znamo, vlada Cvetković-Maček bila je prva vlada koja je dovela do političkog konsenzusa u državi između Srba i Hrvata, tj. političkih partija koje su imale legitimitet, i donela kakvo-takvo političko rešenje posle skoro 17 godina žestoke političke krize.

Ta država je bila fragilna, ali se našlo neko političko rešenje i kompromis.

Potpredsednik vlade Vlatko Maček i njegova Hrvatska seljačka stranka imali su veliku političku težinu i legitimitet, a ustaše su bile marginalna pojava i mahom u egzilu. Bile su potpuno nevažan faktor na hrvatskoj političkoj sceni, sve do 6. aprila 1941. godine.

Regent princ Pavle bio je anglofil, ali realan čovek. Koliko god da je bio povezan, i rodbinski i emotivno, sa engleskom krunom, interes države na čijem je čelu bio kao regent bio je ispred ličnih osećanja i interesa.

Jugoslavija je tek izašla iz duge političke krize i nije bila nikako spremna za rat sa Nemačkom, ni vojno ni društveno. Nemačka je u tom trenutku bila apsolutni gospodar evropskog kontinenta, jer je Francuska poražena i okupirana, a Britanija proterana na svoje ostrvo i borila se za sopstveni opstanak.

Jugoslaviji nije bilo pomoći u slučaju rata i to je politički vrh kraljevine znao.

Pritisci na Jugoslaviju bili su ogromni od strane Nemačke i Italije (o tome svedoče dnevnici princa Pavla, Vlatka Mačeka i Vladimira Vauhnika), i iako odluka o pristupanju Trojnom paktu, čak i sa skrivenim klauzulama koje dopuštaju da Kraljevina Jugoslavija ne ulazi uopšte u rat na strani Nemačke, nije bila laka i jednostavna, to nije bio popularan potez u široj srpskoj javnosti.

Zbog te odluke da se izbegne samoubilački rat koji se ne može dobiti potpisivanjem pristupanja paktu, ti odgovorni ljudi su prvo zbačeni, pa uhapšeni, neki proterani i na kraju proglašeni izdajnicima nacije, tj. stavljeni na stub srama istorije do dana današnjeg. Ali da li je to bilo tako?

Gde je Jugoslaviju doveo puč 27. marta 1941? Kakva je odgovornost generala Simovića i tzv. buđenje naroda na demonstracijama tog dana? „Bolje grob nego rob“ i „bolje rat nego pakt“ bile su parole koje su vikane tog dana.

Da li su bolji rat i grob, stvarno? Da li su ljudske žrtve i patnje, kao i međunacionalne traume proizvedene u tom periodu, toga vredne? Za mene – nisu.

Taj puč je vodio ka 6. aprilu, napadu Nemačke i sila Osovine, i to je otvorilo Pandorinu kutiju koja do danas nije zatvorena. Šesti april je omogućio stvaranje NDH i dolazak na vlast političkih marginalaca hrvatskog društva na krilima nacizma, koji su kasnije izvršili strašne zločine.

Da nije bilo 27. marta, ne bi bilo NDH, ni Jasenovca, niti pogroma srpskog življa, što je sve hronično narušilo odnose između Srba i Hrvata i pokrenulo domino-efekat koji je vodio do okolnosti 1991. godine i ponovnog otvaranja trauma Drugog svetskog rata, koje traju do danas, sa većim ili manjim oscilacijama.

Drugim rečima, da je Kraljevina ostala neutralna barem još koju godinu, ako ne i do kraja rata, danas bi sve bilo drugačije.

Da li ćemo mi kao nacija ikada uspeti da se manemo mitova i zabluda i da sagledamo uzroke i posledice, i da naučimo nešto iz tih nacionalnih grešaka, kako nam se greške i porazi ne bi stalno ponavljali?

Onda se moraju stvari nazvati pravim imenima. Proučiti bez nacionalnih predrasuda, već isključivo po formuli – činjenice, okolnosti, konsekvence.

Atentat na Franca Ferdinanda 1914. godine bio je uvod u katastrofu za Srbiju i njeno stanovništvo – to kažu činjenice, okolnosti i konsekvence – i po tim merilima Gavrilo Princip ne može biti heroj.

Kao što ni puč 27. marta 1941. ne može biti pozitivan događaj, jer su konsekvence akcije generala Simovića bile pogubne po sve.

Kao što je bio poguban i izbor Slobodana Miloševića na čelo Srbije, jer je vodio u dekadu katastrofa. Kao i kampanja „belih listića“ 2012. godine, koja je bila ključna za dolazak SNS-a i uvela nas u politički i društveni sunovrat koji sada živimo.

Iskreno se zalažem i nadam da se u budućim udžbenicima istorije prekine sa mitovima i „nacionalnim“ programima koji realno nemaju veze sa pravom istorijom. Ako se nešto unapred naziva „nacionalna čitanka“, onda je to program lažne istorije i nema veze sa tom naukom. To je indoktrinacija nacije.

Nama trebaju građani koji razmišljaju i to se uči od osnovne škole, a za to nam treba formula koja je u istoriji važna – činjenice, okolnosti i konsekvence. Da se preispituje i razmišlja.

Kada bolje razmislite, ista formula može da se koristi i na izborima, zar ne?

Istorija treba da se piše i izučava samo kroz tu formulu – činjenice, okolnosti, konsekvence – jer je samo tako objektivna. Samo tako možemo da se potrudimo da se istorijski porazi i katastrofe ne ponove.

Za mene lično 27. mart predstavlja trijumf mitomanije i neodgovornosti nad zdravim razumom i racionalnošću. Bio je velika greška koja je rezultirala velikom tragedijom, ali to ne možete nigde da pročitate, jer se takav način razmišljanja ne poklapa sa narativom koji smo učili.

Nekad se mora birati i manje zlo, a po svemu sudeći tako će biti i uskoro na izborima, kada ih raspišu.

Moraćemo glasati na osnovu zdravog razuma, pa ponavljam – i za manje zlo ako treba, jer ne smemo ponoviti grešku „belih listića“ iz 2012. godine.

Zato se pred sledeće izbore setite formule iz istorije – (trenutne) činjenice, (sadašnje) okolnosti, (buduće) konsekvence – i glasajte na osnovu tog zaključka.

Knez Pavle – žrtva političkih igara zvaničnog Londona

Knez Pavle – žrtva političkih igara zvaničnog Londona

Zapušite nos i glasajte, pa makar i za manje zlo, iako vam se neko ime na opozicionoj listi možda ne sviđa.

Jedini način da izađemo iz začaranog kruga ponavljanja istorije kroz stalne iste greške jeste učenje iz prošlosti i raskid sa mitovima i poluistinama u udžbenicima.

Počnimo sa 27. martom.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_74459238",{"video":"2541620","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Društvo • 25.03.2026. 06:55 Kakvo će vreme biti za Uskrs?

Kakvo će vreme biti za Uskrs?

Politika • 26.03.2026. 11:37 Tamara Vučić se susrela sa Melanijom Tramp

Tamara Vučić se susrela sa Melanijom Tramp

Ekonomija • 25.03.2026. 14:40 Još jedna IT firma zatvara biznis u Srbiji: Zendesk otpušta ljude zbog pritiska AI

Još jedna IT firma zatvara biznis u Srbiji: Zendesk otpušta ljude zbog pritiska AI

Svet • 25.03.2026. 16:53 Šta se zna o 82. vazdušno-desantnoj diviziji američke vojske čiji pripadnici stižu na Bliski istok?

Šta se zna o 82. vazdušno-desantnoj diviziji američke vojske čiji pripadnici stižu na Bliski istok?

Sport • 26.03.2026. 13:23 Kad i gde možete da gledate fudbalski meč Španija – Srbija?

Kad i gde možete da gledate fudbalski meč Španija – Srbija?

© Danas