Svake godine, na dan 27. marta, razmišljam o tom datumu – šta on nama kao društvu predstavlja, ali stvarno? Postoji više načina da se na njega gleda – ideološki, kroz teorije zavere ili istorijski, naučno neutralno, što znači da treba uzeti u obzir činjenice, okolnosti i nastale posledice i izvući objektivan zaključak.

Prva dva načina uveliko imamo – po prvoj verziji, koja je bila na snazi do 1990. godine, tj. po formalnoj ideologiji SFRJ, 27. mart je bio veličanstven događaj kada je narod shvatio da je tadašnja vlast „izdajnička“ i, predvođen mladim komunistima, zbacio je u nastupu „opravdanog revolta“ pod parolama „bolje rat nego pakt“ i „bolje grob nego rob“.

To je razumljiv pogled za komuniste, jer da nije sledio dalji tok događaja izazvan tim pučem, oni nikada ne bi došli na vlast u Jugoslaviji, jer je prvo morao da se desi potpuni slom prethodnog uređenja da bi uopšte imali šanse da preuzmu vlast i naprave društveni reset pod svojim uslovima.

Koliko ljudi je učestvovalo u demonstracijama 27. marta 1941. godine?

Koliko ljudi je učestvovalo u demonstracijama 27. marta 1941. godine?

Druga verzija je, naravno, kafanska teorija zavere, široko rasprostranjena nakon 1990. godine, da je to sve u biti usmereno protiv Srba od strane Engleza i masona, sa ciljem da bi se srpski narod uništio. Umešanost engleskog interesa je istorijski neosporna, ali daleko je to od zavere i objašnjiva je. Velika Britanija je bila u teškom položaju i njen interes da oteža rat Nemačkoj je logičan i razumljiv.

Ono što nam fali kao društvu jeste istorijski neutralan pogled, koji bi izvukao najlogičniji zaključak, a da pri tome mislilac ne bude optužen za revizionizam istorije, što je kod nas česta pojava.

Pošto živim u Zemunu, često prolazim pored ruinirane Komande ratnog vazduhoplovstva i ne mogu da se ne setim šta je krenulo i šta se pokrenulo iz nje. Ta monumentalna zgrada izgrađena je 1935. godine po projektu arhitekte Dragiše Brašovana kao sedište najmlađeg i najmodernijeg (uz to i anglofilskog) roda vojske Kraljevine Jugoslavije – ratnog vazduhoplovstva.

U toj zgradi su oficiri RV, predvođeni generalom Simovićem, planirali i iz nje pokrenuli vojni puč 27. marta, par dana nakon potpisivanja pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.

Iz dnevnika savremenika tog vremena (potpredsednika vlade Vlatka Mačeka, Slobodana Jovanovića, kao i vojnog atašea u Berlinu Vladimira Vauhnika) može se osetiti duh vremena i raspoloženje u političkim i vojnim strukturama u tim prelomnim danima. Vlatko Maček opisuje dolazak generala Simovića u zgradu vlade i........

© Danas