Verski oci – vaše ćutanje odjekuje glasnije od svake reči.

Vučićeva vlast je proteklih nedelja po gradovima širom Srbije radikalizovala svoje represivne metode. Građanska Srbija na to nije ostala imuna. Čak i kada sve to posmatrate sa strane, glumeći neku neutralnost ili neučestvovanje u svim ovim dešavanjima, bez obzira na čijoj ste strani, to u vama mora da izazove neku reakciju.

Svi društveni slojevi reaguju po sistemu pro et contra, državni mediji likuju nad batinanjima i hapšenjima studenata i građana do te mere da je sve što je brutalnije i krvavije – to bolje, jer „teroristima“ (kako navode) treba konačno stati na put.

Sa druge strane, ogromna većina građanske populacije Srbije je zgrožena, i to do te mere da i oni koji su do juče bili lagodni ćutolozi i takozvani neutralci shvataju da se konačno moraju umešati i na svoj način delovati. Shodno tome, postavlja se jedno logično pitanje – šta se dešava sa našim crkvenim velikodostojnicima, kako onima koji proklamuju islam, tako i onima koji su pred Bogom zastupnici hrišćanstva?

Tako, na primer, imamo našeg dičnog patrijarha Porfirija, koji se proteklih meseci nijednom nije oglasio kao čovek koji predvodi Srpsku pravoslavnu crkvu i koji je svojim odsustvom glasa dao do znanja da je tesno povezan sa državnim strukturama, ali i sa Vučićem lično.

Većina lidera SPC ne želi da rizikuje sukob sa vlašću jer od nje dobijaju razne privilegije: povraćaj imovine, finansijsku pomoć, uticaj u obrazovanju i medijima, pa je njihovo ćutanje zapravo način da sačuvaju stabilnost svog položaja. Naravno, tu su izuzeci – pre svega vladika Grigorije, arhiepiskop žički Justin i episkop zapadnoamerički Maksim.

Grobna tišina velike većine ostalih uticajnih pravoslavnih verskih poglavara zapravo je način da sačuvaju stabilnost svog položaja. Kao što znamo, religijske........

© Danas