Tekst prvog glavnog urednika Danasa o nedavno preminulom pevaču objavljen 2011. godine po njegovom povratku iz Sarajeva gde je bio ambasador Srbije u Bosni i Hercegovini

Ambasadore, obratio mi se Halid kad smo se upoznali, šta biste želeli da otpevam za vas?

Pocrveneo sam. Nisam znao šta da mu kažem. Kakav, crni, Halid Bešlić, pa ja slušam samo rok, bluz, džez, klasiku. Ipak, na sreću, setio sam se muzičke teme iz divnog bosanskog filma „Kod amidže Idriza“. Halid je otpevao „Malo je, malo dana“.

Tako je počelo naše prijateljstvo.

Ali, da mi se ne bi ponavljale tako neprijatne situacije, odmah sam obišao sarajevske prodavnice i kupio sve što su imali od Halida. Vrlo brzo sam se navukao. Uskoro se u kući čuo češće Halid nego Majls Dejvis i Džoni Štulić zajedno. Svi gosti koji su me posetili – a za pet godina bilo ih je više od 300 – dobili su na poklon Halidov CD.

Bilo je veliko zadovoljstvo slušati Amerikance, Nemce, čak i Francuze, kako pokušavaju da pevaju „Miljacku“. Halid je postao zakon, a moj ukus se kretao od „Malo je, malo dana“, preko „Miljacke“, „Prvog poljupca“ i „Dvadesete“, pa sve do „U meni jesen je“, posebno kad mi je Halid jednom priznao da baš tu pesmu najviše........

© Danas