Čuvena je izjava nekadašnje britanske premijerke Margaret Tačer: „Nema društva, postoje samo pojedinci.“ Kao velika politička zloća, promovisala je ideju neoliberalizma koja je „progutala svet“, modelirajući psihičku strukturu pojedinaca da služi takvoj ekonomskoj i političkoj konstrukciji.

Trijumf pojedinca nad društvom u svojoj osnovi je značio kidanje onih niti pomoći, kod kojih je „prošlost uplela ljudska bića u društvene strukture“. Kako se ta ideja sada uplela u srpsko društvo i, napose, u političku sferu delatnosti?

Negde krajem jula meseca ustoličeni na Andrićevom vencu izjavio je da će, ukoliko SNS izgubi izbore od studenata, „iste večeri da kažem da su najgori došli na vlast i smejaću im se u lice sve vreme, i iz pritvora, i iz zatvora, i iz groba, prkosno i ponosno, ovo sam metaforično rekao, zato što oni ne razumeju da se neko borio svim svojim srcem, svojim idealima, da je uložio sve u svom životu da ova zemlja napreduje“.

Izjava ne zvuči apsurdno, ona je odveć brutalno iskrena. Izjava ilustruje dihotomiju između razumevanja zajednice i uloge koju u njoj imaju pojedinci i društvenog odgovora koji pružaju studenti.

Period njegovog vladanja obeležen je potpuno razvaljenim društvom, institucijama obesmišljenim i ispražnjenim od sadržaja, kredibilnim kritičarima takvog sistema biografije su bile uneređene od svekolike armije onih koji su do tada bauljali u mraku sopstvene........

© Danas