Kada se Modesti Blejz pojavila 1963. godine u britanskom novinskom stripu, bila je nešto sasvim novo: junakinja koja nije tražila dozvolu da postoji. Nastala iz pera Pitera O’Donela i oblikovana crtežom Džima Holdaveja, brzo je izašla iz okvira žanrovske avanture i postala figura sa snažnim kulturnim i simboličkim značenjem.

Njena priča – od ratnog siročeta koje luta svetom do vođe kriminalne organizacije, a potom saradnice britanske obaveštajne službe – već sama po sebi nosi slojevitost. Ipak, ono što je publiku zaista osvojilo bilo je nešto što prevazilazi zaplet.

Kako primećuje strip-kritičar, esejista i prevodilac Andrija Mihajlović, ključ je bio u njenoj harizmi i načinu na koji je oblikovana:

„Rekao bih da je to bio njen neprolazni, neodoljivi, pa i ubistveni šarm. Ona vrsta klasične lepote koja nije samo spoljašnja, jer je Piter O’Donel bio taj po čijim su sjajnim uputima crtači, pre svih Džim Holdavej, uspevali da junake stripa učine ljudima od krvi i mesa. Holdavej je ostao neprevaziđen u izražavanju emocija Modesti i Vlija: onaj osećaj da nas kao čitaoce gledaju pravo u oči.“

Upravo ta kombinacija estetskog i psihološkog čini osnov njene trajne privlačnosti. Modesti Blejz nije samo lepa i opasna – ona je kompleksna, obrazovana i duboko humana. Mihajlović naglašava:

„A ono zbog čega je i dalje popularna heroina jeste njen karakter. Poliglota je, neko ko poznaje različite kulture i sposobna je da se svakoj od njih prilagodi. Obrazovana, emancipovana, sposobna i samosvesna, izuzetan empata, te nije čudo što kao takva predstavlja uzor mnogim devojkama i dan-danas; sve to bez trunke toksičnog i radikalnog feminizma.“

Iako njeno poreklo nikada nije do kraja razjašnjeno, ono nosi i zanimljivu vezu sa ovim prostorima.

„Modestino poreklo nikad nije do kraja jasno definisano, osim što znamo da je, kao ratno siroče, lutala našim krajevima. To........

© Danas