Pre par dana, u prilogu na društvenim mrežama, Aleksandar Vučić sedi ispred tanjira u kome su sardine, i evocira uspomene iz detinjstva.

Dok priča kako je otac njemu i bratu govorio da treba da jedu sardine i jabuke, i da je bio mršav i kriv kao znak pitanja, u Beogradu i desetinama drugih mesta u Srbiji studenti i građani traže vanredne parlamentarne izbore i oslobađanje političkih zatvorenika.

NJegova bljutava patetična priča u raspadnutom, teško bolesnom društvu, potvrđuje da je odlučan u nameri da svoje pogubno, monstruozno delo nastavi. Izbore ne želi da raspiše, jer nije siguran u njihov ishod. Zna ko su njegovi birači i koliko ih je, ali sada zna da se promenio stav građana, koji su, u prethodnim izbornim ciklusima apstinirali.

Jasno mu je i da će studenti masovno izaći na predstojeće izbore, a uz njih će biti i veliki broj onih koji su do sada smatrali da „su svi isti i da nema za koga da glasaju“. Uz njih su i oni koji su nedavno stekli pravo glasa, dok su pešačili od grada do grada, blokirali svoje škole i kroz proteste učili koliko je važna lična sloboda i koliko je neophodno pravo na pravdu.

© Danas